Месечне архиве: август 2013

doctor fabre will cure u

danas je baš upeklo. preko 40 celzijusa.  ne vidim da je iko ko je trebalo da mari mario za to. za to kako će oni koji rade na otvorenom, oni koji rade u zatvorenom, a bolesni su, stari, putuju… da se dovuku do mesta na kojima rade. ako već država ne brine o tome šta je sprečilo poslodavce ili sindikate da preuzmu tu brigu? pitanje je retoričko. odgovor je jasan kao sunce na ovom uzavrelom danu. nedostatak empatije, brige za drugog i nedostatak elementarne čovečnosti.

ja sam našla svoj lek. i za to. u nedostatku morske obale, polja lavandi i maslinjaka. u nedostatku svega toga za čim moja duša od tuge samo što ne ode do vraga. lekar je isti. kao pre 7 godina u dubrovniku. podne, toplo, svi po plažama, a ja u muzeju suvremene sama na terapiji. oh baby, doctor fabre will cure you. čak su i devojke koje su obezbedjivale mjesto u sjeni daleko od svijeta, za razmišljanje i rad bile tek fizički prisutne. spavale su. na stolicama. imam i fotografije. fabrovi balegari, preparirane guske, pacovi i ja smo uživali.

u doktorovom „noćnom dnevniku“, u predgovoru, zorana daković podseća na njegov stav da revoluciju ne treba očekivati u spoljnjem svetu, već u sopstvenom mesu i telu. i na njegov citat waltera benjamina: just do your best and fuck the rest.

i to je rešenje za čovekove probleme.

u izlogu jedne knjižare danas videla sam crno-belog borisa vijana, lepog i mističnog. poručio (mi, nam, vam)  i to na srpskom da će vam ljudi bez mašte poželeti da sredite život kao oni što su. parafraziram.

ovaj što leči, taj čovek sa maštom do neba, 9. maja 1978. u brižu, noću, napisao je:

želim da do smrti sačuvam duh deteta začudjen i zanesen lepotom.

a 19. decembra iste godine (5 dana nakon svog rodjendana) u antverpenu:

pomodno je izjavljivati da lepota nema veze sa umetnošću. ja verujem u lepotu zato što ona ima neukrotivu i bezvremenu snagu.

anja niemi do not disturb

norvežanka anja niemi pravi ove taako dobre autoportrete po hotelskim sobama. mogla bih danima da ih gledam. začudjena. zanesena.

nad čime si ti začudjen? šta je uzrok tvog zanosa? šta leči tvoju dušu? šta je ranjava, onesposobljava?

anja niemi

oduševljava me ono što ljudi iz zagrebačkog kontejnera rade za one koji ne nailaze baš lako na razumevanje i prihvaćenost. festival „ekstravagantna tijela“ ove godine biće posvećen ekstravagantnim godinama. onima o kojima jonathan swift priča kada kaže kako bismo svi da živimo dugo, dugo, ali niko ne bi da bude star. postoji li neka dama u ovom gradu na dnu panonskog mora ekstravagantnih godina, ekstravagantnog vida, koja voli dobre knjige, kojoj bih drage volje, besplatno i sa čašću čitala. kao mangel i ostali borgesu. na primer. (o novom sadu se radi, da ne bude zabune oko situacije na arheološkom nalazištu.)

a tarik saleh ume da slika tugu i potragu. u ovom videu uz fragilno-jaku lykke prati moj omiljeni stellan skarsgård.

Sadness is a blessing
Sadness is a pearl
Sadness is my boyfriend
Oh, sadness I’m your girl
Sadness is my boyfriend
Oh, sadness I’m your girl
Oh, sadness I’m your girl

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Uncategorized