sugar

pasolini

skoro svakodnevno gledam tv emisiju „a place in the sun home or away“. ljudi iz mesta koja obiluju sa puno rutine i malo sunca nakon što su sakupili dovoljno novca odlučuju da sebi priušte raj. ovi sa televizije nude im po 3 kuće u zemlji u kojoj već žive i još po tri doma u nekoj lepoj, raskošno osunčanoj zemlji, poput italije, francuske, španije… kako uživam dok gledam… vidim sebe kako jednog dana i ja pravim takav izbor. navijam za sunčane zemlje,  vrtove sa vrludavim stazama, drveće, cveće, povrće i voće,  rustikalne  kuhinje, velike prozore, sobe s pogledom, balkone sa ligestulima i saksijama, lepotu i jednostavnost… za poetiku življenja svakog ne dana, nego trenutka. za duboko disanje i prisutnost ovde i sada. za ono kuda te srce vodi. za mašti na volju. za sebe bolju…

onaj za koga je neko napisao da je, za razliku od j. joyca koji je živeo kao svetac, a pisao dirty, obrnuto sve činio, imao je dobru veru (ono što pasolini nije imao) i rešenje. stvaranje istinskog individualizma kojem je cilj lični rast, a ne lična materijalna dobit! „ništa ne bi trebalo da može čoveku nauditi sem njega samog. ništa ne bi trebalo da ga može lišiti bilo čega. čovek zaista ima ono što nosi u sebi. ono van njega trebalo bi biti beznačajno.— biće velelepna – prava ličnost čovekova – kada je ugledamo. rašće prirodno i jednostavno, nalik cvetu ili kako raste drvo. nikada neće biti u neskladu. nikada se neće svađati ili raspravljati. neće ništa dokazivati. znaće sve. pa ipak, neće se zamajavati znanjem. posedovaće mudrost. njena vrednost neće se meriti materijalnim dobrima. neće imati ništa. ipak će posedovati sve i kada joj neko nešto oduzme i dalje će imati sve, toliko bogata biće.“ (oscar wilde, duša čovekova u socijalizmu)

knight of cups, terrence malick

a rešenje je u „-spoznaj samog sebe“ kao što je „pisalo je nad vratima starog sveta. nad kapijom novog sveta biće istaknuto: -budi ono što jesi. – i hristova poruka čoveku bila je jednostavna: „budi ono što jesi„. u tome je tajna hristova. kada isus govori o siromašnima on prosto misli na ličnost, dok govoreći o bogatima on prosto misli na ljude nerazvijenih ličnosti. isus se kretao u zajednici koja je dozvolila gomilanje privatnog vlasništva baš kao što to čini naša. ali jevanđelje ne propoveda da je u takvoj zajednici prednost za čoveka život na oskudnoj, nezdravoj hrani, nošenje iscepane, istrošene odeće, spavanje u odvratnim, neuslovnim boravištima, a da je loše živeti u zdravim, prijatnim i pristojnim uslovima. — isus je hteo da kaže sledeće, rekao je čoveku: „imaš divnu ličnost. razvij je. budi ono što jesi. ne umišljaj da tvoje savršenstvo leži u gomilanju ili posedovanju spoljašnjih stvari. tvoje savršenstvo je u tebi. — ne postoji samo jedan tip čoveka. savršenstva je na broju koliko i nesavršenih ljudi. i dok zahtevima milosrđa čovek može udovoljiti i opet ostati slobodan, dotle pred zahtevima poslušništva niko ne može popustiti i ostati slobodan ni u najmanjoj meri. —svaki oblik vladavine pokazao se neuspešnim. despotizam je nepravedan prema svima, uključujući i despota, verovatno stvorenog za nešto bolje. oligarhije su nepravedne prema mnogima, a ohlokratije prema manjini. nekada su velike nade polagane u demokratiju, ali demokratija znači samo da narod batinjaju u ime naroda. to saznanje je neosporno. moram reći da je bilo krajnje vreme da se to prizna, jer svaka vlast unižava. „

a kako će se to ostvariti?

ovako, kaže wilde:

– manje kazni – manje zločina

– brižnošću i dobrotom

– više ceneći čoveku po onome što jeste, nego po onome što ima

– država da stvara korisno, a pojedinac lepo

– umetnost kao najsnažniji vid individualizma koji postoji.

„nije li ovo utopija? mapa sveta na kojoj nema utopije nije vredna ni jednog jedinog pogleda, jer izostavlja zemlju na koju se čovečanstvo neprekidno iskrcava. i kada nju naseli, ono gleda u daljinu, i kada spazi još bolju zemlju, opet ka njoj razapinje svoja jedra. progres jeste ostvarivanje niza utopija…“

„nije sebično živeti kako želimo sebično je tražiti od drugih da žive kako mi želimo. nesebično je ostaviti druge na miru i ne petljati se u njihov život. sebičluk uvek pokušava da oko sebe stvori potpunu jednoobraznost. nesebičnost prepoznaje beskrajnu raznolikost kao valjan razlog ushićenja, prihvata je, odobrava i u njoj uživa. nije sebično misliti svojom glavom. ne misliti svojom glavom znači ne misliti uopšte. — samoljubiv čovek drugima postavlja zahteve, a individualista neće to želeti, u tome neće nalaziti užitka. kada čovek ostvari individualizam saosećaće sa drugima slobodno i spontano. do dana današnjeg teško da je uopšte i razvijao saosećanje. saoseća samo samo sa onima u boli, a saosećati sa njima nije najviši oblik saosećanja. svako saosećanje je ispravno, ali saosećanje sa patnjom njegov je najmanje ispravan vid. iskvareno je samoživošću. olako postaje morbidno. sadrži izvesnu meru straha za sopstvenu sigurnost. plašimo se da ćemo i sami postati gubavci ili slepci, i da se niko neće o nama starati. takođe, veoma je ograničeno. treba saosećati sa vaskolikim životom, ne samo sa njegovim ranama i boljkama, već i sa životnom radošću i lepotom i snagom i zdravljem i slobodom. što je saosećanje obuhvatnije, to je i teže. svako može saosećati sa stradanjem svog prijatelja, ali saosećati sa njegovim uspehom zahteva vrlo istančanu prirodu. zaista zahteva prirodu istinskog Individualiste.— treba upamtiti – saosećanje sa radošću povećava količinu sreće u svetu, dok saosećanje sa patnjom zapravo ne umanjuje njen iznos. — užitak je ispit prirode, njen znak odobravanja. kada je čovek srećan, usklađen je sa samim sobom i svojom okolinom.— novi individualizam je novi helenizam.“ (oscar wilde, duša čovekova u socijalizmu)

manja bi investicija po čevečanstvo bila uvaljati nas sve u sreću kao kolačiće u prah šećer, kao što je u nekoj pesmi predložio bukowski. mnogo smo sivi, hladni, mrgodni, nezainteresovani za sopstveni život, nekako kao odustali od potrage za srećom. grad u kome živim važio je za jedan od najbezbednijih u zemlji, a sada i usred belog dana sa nesigurnošću šetaš, možda će te opljačkati, gurnuti, udariti, prebiti u parku, na ulici, saseći mačetom… gomila besnih, bahatih nasuprot gomile otupelih…

mlada catherine daneuve

christian bale i freida pinto u „knight of cups“

anna karina i belmondo

preporučujem:

– novi album jihae

– ovaj site o kreativnim njujorčanima

–  blog zaljubljenice u lepo sa krita

– sve što ste hteli da znate o njemu, a on je noam chomsky

-još jedna beauty lover woman od stila

http://web.archive.org/web/20130329011011/http://wildside.mojblog.rs/

(moj stari blog)

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Uncategorized

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s