čudo, čuješ li?

bharat sikka

dok ovo pišem u kabulu je 16 po celzijusu, vetar je brz 9 km/h.  možda sada posle ručka dečaci i devojčice po kabulu po skateparku ili između ruševina voze skate.  šta talibani rade ne znam… bilo bi lepo da promene filozofiju. bilo bi lepo da lepa čuda postoje.  2007. godine jedna međunarodna nvo, nemačko ministarstvo spoljnih poslova i olimpijski komitet avganistana omogućili su da skating uđe u avganistan, doveli su instruktore, izgradili skatepark u kabulu i još u nekim gradovima… a u avganistanu devojčice, na primer, ne smeju da voze bicikl! ne znam koji su kriterijumi bili, ali desila se lepa stvar da skate smeju da voze i devojčice. australijska organizacija se zove skateistan i ušla je i u školski sistem u pojedinim gradovima avganistana. na žalost, prošle godine u napadu bombaša samoubice poginule su 4 devojčice skejteri… madina, jedna od devojčica koja uživa u ovom sportu, postala je čak i instruktor u međuvremenu, kaže:“kada se vozim na skateboardu imam osećaj kao da letim, osećam se potpuno slobodno. “

u skateistanu jedan od ključnih ljudi je oliver perkovich iz australije, skater koji je u avganistan došao da poseti svoju devojku koja je tada radila tamo za jednu humanitarnu organizaciju. poneo je i skate sa sobom i vozio ga i tamo. avganistanska deca su bila oduševljena njegovim vratolomijama na dasci!

do poslednjeg daha, godard. 1960.

 

mene bi raspametilo jedno čudo, da moja najbolja prijateljica ozdravi. eto, to

 

karla bruni photo by bharat sikka 2

http://unoportartfilms.org/en/archives/2089

Miracles

Walt Whitman

1819-1892


Why, who makes much of a miracle?
As to me I know of nothing else but miracles,
Whether I walk the streets of Manhattan,
Or dart my sight over the roofs of houses toward the sky,
Or wade with naked feet along the beach just in the edge of the water,
Or stand under trees in the woods,
Or talk by day with any one I love, or sleep in the bed at night
with any one I love,
Or sit at table at dinner with the rest,
Or look at strangers opposite me riding in the car,
Or watch honey-bees busy around the hive of a summer forenoon,
Or animals feeding in the fields,
Or birds, or the wonderfulness of insects in the air,
Or the wonderfulness of the sundown, or of stars shining so quiet
and bright,
Or the exquisite delicate thin curve of the new moon in spring;
These with the rest, one and all, are to me miracles,
The whole referring, yet each distinct and in its place.

To me every hour of the light and dark is a miracle,
Every cubic inch of space is a miracle,
Every square yard of the surface of the earth is spread with the same,
Every foot of the interior swarms with the same.
To me the sea is a continual miracle,
The fishes that swim–the rocks–the motion of the waves–the
ships with men in them,
What stranger miracles are there?

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Uncategorized

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s