casa malaparte: casa come me

rame uz rame sa bardot and co. u godardovom filmu „prezir“ igra ova vila na ostrvu capri, casa malaparte na rtu massullo, na steni 32 metra iznad mora (a 32stepenika vode i do krova-ploče) . delo arhitekte adalberta libera sagradjeno 1942., koje je simona jacobsena podsećalo na ono što je rekla greta garbo:- ja želim da budem sama. njen vlasnik curzio malaparte rekao je za nju da je njegov autoportret isklesan u kamenu. malaparte, taj čudak, novinar, pisac (prokleti toskanci, sodoma i gomora, koža…), fašista, pa antifašista, levičar, musolinijev zatočenik, italijansko-nemačkog porekla (ipak, potencirao i voleo više svoju italijansku stranu, pa je i svoje pravo ime kurt erich suckert promenio) svoju kuću je prvo obojio u crveno, potom u belo,a onda opet u crveno. kuću je zaveštao kini, ali je nakon dugog spora došla opet u ruke italije. želeo je kuću koja liči na njega. sa arhitektom se brzo posvađao i završio kuću sa lokalnim majstorem zidarom…

kuća je remek delo minimalizma. hram jednom čoveku i oda večnosti sa stepenicama koje kao da vode do neba.

bila sam pre tri godine na kapriju. i da, savršeno je mesto za beg od celog sveta. i hedonističko i asketsko u isti mah. opijajuće. i otrežnjujuće. za življenje i umiranje. žudim da idem ponovo tamo. ceo taj napuljski zaliv tako je zavodljivo i nije čudo što jep gambardella želi da se tamo vrati.

 é ora di tornare a capri…

film „prezirgodard je uradio prema romanu alberta moravija koga smo, takođe, nepravedno zaboravili.

u filmu čuveni reditelj fritz lang (igra samog sebe) stiže na capri da snimi film o odiseju, kako je njegov američki producent nezadovoljan poprilično artističkim tokom snimanja angažuju novog scenaristu (igra ga michel piccoli) koji na ostrvo dolazi sa svojom suprugom koju igra b.b. i tu se film pretvara u priču izmedju muškarca i žene. sam godard je rekao da ovaj film izgleda kao antonionijev film koji je snimio hawks.

„kad neki nadobudan redatelj traži od mene savet, ja mu uvek odgovorim na isti način: lati se videokamere, snimi nešto, pa to nekom i pokaži. bilo kome. prijatelju, komšiji, pekaru s ulice, svejedno je. pokaži svojoj publici šta si snimio i posmatraj njihovu reakciju. ako joj se čini zanimljivim, snimi još nešto, recimo film koji govori o jednom tvom tipičnom danu. ali pokušaj da ga ispričaš na zanimljiv način. ako želiš  da snimiš film o svojoj devojci, onda i snimi film o svojoj devojci, ali pristupi tome ozbiljno: obiđi muzeje i pogledaj kako su veliki slikari prikazali žene koje su voleli; čitaj knjige i obrati pažnju kako pisci govore o ženama koje vole. zatim snimi film o svojoj devojci. za sve to treba ti samo videokamera.“
jean-luc godard, kako snimiti dobar film

vila iznutra

curzio malaparte u etiopiji

za čitanje preporučujem:

1. alberto moravia, prezir (roman po kom je godard uradio svoj film)

2. curzio malaparte, tehnika državnog udara

za gledanje:

1. jean luc godard, prezir (1963.)

2. paolo sorrentino, la grande bellezza (2013)

a za slušanje:

1. roisin murphy, ancora tu

2. bob sinclar i raffaella carra, far l’amore

Advertisements

2 коментара

Објављено под Art, movie, music

2 responses to “casa malaparte: casa come me

  1. Bravo! Prekrasan post, ne samo tekst nego sve, a i Brazil je pobijedio.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s