parkovima, ulicama, lavirintima…

insomnija me neminovno dovela do čoveka koji pošao iz transilvanije. a onda šetao luksemburškim parkom. svakodnevno.  ne spavam noćima. oh, znano mi je da je to ono što potiskujem. to što ućutkujem bi da diše. slobodno. da se protegne. i da krikne. bogami. “kada bih svakog dana imao hrabrosti da urlam četvrt sata, bio bih savršeno uravnotežen.”, govorio je on. emil cioran. albert camus je primetio da se bune i zbog ono maloga što kažemo, a ne kažemo ni deo onoga što mislimo. onda hajde da ćutimo. da pišemo. i sanjamo. a najpametnije  je da stvaramo. no, i kada stvaramo onim što stvorimo (ako je dobro) možemo biti uznemiravajući po one koji ne stvaraju. ili stvaraju gluposti. onda oni deluju.  zajedno. to ih ujedinjuje. a njihovo delovanje snaaažno. više ih je. valjda zbog toga. deluje kao začarani krug. a mora da nije. čini mi se da je lavirint. krug je zatvorena stvar.

stvarati uprkos svemu. biti nehotičan revolucionar. spontan. te revolucije su iskrenije. od onih s predumišljajem. bolje. biti autonomni autsajder koji razbija pravila. iz sopstvenog zadovoljstva i nasušne potrebe. baš rešen da baš uspeš. sam. sam svoj majstor. najbolja solucija. dakle, ćuti i stvaraj najbolje što možeš, ali bežeći od savršenstva, simetrije i sličnih stvari. znaš da je savršenstvo kič koji uspavljuje, pa neka tvoje delo stvori buru koja će da pročisti vazduh, donese kiseonik… u nemačkoj, tamo gde izvire dunav, na imanju tog grofa na našoj tabli, na srpskom, stoje ovi stihovi:

„veliki gospodine dunave,

donesi malo vazduha

od kojeg se ne umire…“

a dunav kod nas baš velik… a ne vredi. uspemo da zagadimo vazduh uvek… zato stvaraj, pročisti svoj prostor, izbori se za svoj vazduh.

emil cioran, pariz, luksemburški park

možda ovako kao on. duhovito. kao neozbiljno. a snažno.

ili kao ona:

rei kawakubo

 “i never intended to start a revolution, i only came to paris with the intention of showing what i thought was strong and beautiful. it just so happened that my notion was different from everybody else’s.” (rei kawakubo)

ili pišite poeziju:

dobra je insomnija.

Advertisements

5 коментара

Објављено под Art, revolution

5 responses to “parkovima, ulicama, lavirintima…

  1. Google translate can’t do miracles but I get the message!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s