Месечне архиве: новембар 2014

poštovati. sebe. drugog…

negde sam između onoga što bih htela i onoga što ne bih… najteže je kada ti za to (sve) nedostaje odlučnosti…

pročitala sam pre neki dan ono šta je željka klemenčić napisala u svojoj „mrvici“  življenja, kulinarstva… mrvici topline… i počela da plačem. prepoznata u tekstu.kao i ti, veovatno…

onda dišem. onako kako su me učili na yogi. (za koju nikako da o5 nađem vremena.) ponavljam ono što ponavljam. svoju srećnu mantru. na kraju mi je pomogao bryan ferry. nov. dobar. uvek na ivici, a nikada ne pređe u patetiku. i nemam ni mrvicu straha da bi mogao da sklizne. taj odmereni dandy… stvar koja je došla umesto hitne pomoći je „soldier of fortune“(co-written by johnny marr)

saramago na lanzerotu

na današnji dan je 1922. rođen saramago. crvenom olovkom za usne u ženskom toaletu „fondacije saramago“ u lisabonu, prošle zime, u decembru, neko je na zidu napisao: „amo-te saramago“… portugalci su tihi, zatajeni, nenametljivi, a tako predani u svom obožavanju svojih pisaca… mrtvih i živih. i samo dobrih. mi preferiramo bučnost, mrtve i omalovažavanje.kvalitet nam nije presudan.

a preferiramo i ubeđivanje…

„naučio sam da ne pokušavam da ubeđujem nikoga. ubeđivanje je nedostatak poštovanja. to je pokušaj da se druga osoba kolonizuje.“ (saramago)

saramago i pilar

Оставите коментар

Објављено под Uncategorized