Месечне архиве: децембар 2014

dance me to the end of year

“they have the courage to live their life, but they don’t have the courage to imagine it.“ (jean-luc godard)

nisam u dobrom raspoloženju na kraju ove godine. a dočekala sam je na neverovatno lepom mestu… u lisabonu. u fado klubu, na alfami. tamo blizu zemaljske, konačne saramagove adrese. onda smo potrčali pored njega, josea ispod masline, ka reci težo, na praça de comercio, iz ruku tih tihih, melanholičnih i dragih portugalaca oko nas po nama su padali lažni euri… na povratku u hotel taxi ni za lek nije mogao da se nađe, pa smo se ugurali u prepun metro. u jednom momentu pomislih: nadam se da ovaj prepun metro neće biti simbol mog življenja kroz 2014. godinu… a bio je. ne volim guranje. još manje da me guraju, pritiskaju, vise mi nad glavom. frustrira. a u ovoj zemlji najlakša stvar je biti frustriran. to može baš svako. zato uvek biram da se makar na mišiće fokusiram na lepo i dobro. ništa drugo me ne zanima. ni za šta drugo ne bih dala ništa. ni paru.

sa radošću mislim na to da u februaru, konačno, stiže najnoviji malickov film – knight of cups.  premijerno će biti prikazan na 65. berlinaleu. da umemo da budemo radosni zbog tuđeg uspeha u srbiji bi svi mediji brujali o tome da će i u ovom malickovom filmu opet biti muzika arsenija jovanovića. zapravo, fragmenti iz čak nekoliko njegovih kompozicija. među tim kompozicijama je i „san jednog automobila“ za koju je jovanović  2013. na njujorškom međunarodnom festivalu radio programa (NYF) dobio treću nagradu. u malickovom filmu opet se pojavljuje i christian bale. on je rick, glavni junak, a sinopsis kaže, nagoveštava ko je on:

„once there was a young prince whose father, the king of the east, sent him down into egypt to find a pearl. but when the prince arrived, the people poured him a cup. drinking it, he forgot he was the son of a king, forgot about the pearl and fell into a deep sleep.“

raduje me i to što će novi sad 14. januara pohoditi alain badiou. čitao si „pohvalu ljubavi“? gledao istoimeni godardov film koji je bio  inspiracija za naziv ove knjige/intervjua? gledao godardov film socijalizam u kom slavni filozof alain badiou igra samog sebe.

alain badiou

„nicolas troung: „pohvala ljubavi„, film jean-luc godarda, u formi kantate, koji nas je inspirisao za naslov ovog dijaloga, takođe, uspostavlja vezu, približava ljubav i otpor… alain badiou: naravno! godard je uvek upisivao u svoje filmove jedan istorijski trenutak za drugim, ono što je smatrao da su tačke otpora, ali takođe i tačke kreacije, i uopštenije, sveg onog što je u njegovim očima zasluživalo da uđe u kompoziciju jedne slike. što se ljubavi tiče, čini mi se da on ono što je za njega esencijalno deli između jedne jake i puritanske koncepcije seksualnosti i jedne čisto ljubavne tenzije čiji su nosioci prvenstveno žene, u toj meri da pridružiti im se, ili prihvatiti njihov autoritet u tom polju, predstavlja iskušenje za svakog muškarca. sarađivao sam sa njim na njegovom sledećem filmu, gde ću, možda, u ulozi filozofa-ispovednika na luksuznom krstarenju, biti u jednom pasažu, ili možda ne, jer ko zna šta će taj umetnik na kraju uraditi sa tim što je snimio? posebno se divim njegovoj preciznosti, njegovoj jedinstvenoj zahtevnosti. i skoro uvek je ljubav ono što je u pitanju. međutim, razlika koju vidim između sebe i godarda, što se veze između ljubavi i otpora tiče, je upravo melanholija kojom je kod njega sve obojeno. ja sam nepopravljivo udaljen od subjektivnog kolorita, i kad je ljubav u pitanju.“  (pohvala ljubavi, adresa, novi sad, 2012)

dragi godard, srećna sam, bog me je pogledao, dato mi je umem da zamislim. lepše i bolje. baš sve. oduvek. ja iz unutrašnje emigracije.

Оставите коментар

Објављено под Art, movie, music