Месечне архиве: фебруар 2015

senovito mesto udaljeno od sveta, za razmišljanje i rad

naslov kao reminiscencija na leto 2006. i fabreov rad u dubrovniku „umbraculum“…

a sad se samo gleda:

daniele marucci

ne mogu da verujem da se onaj za koga je ovo građeno odrekao ovakvog mesta i prodao ga drugom. da to mesto postane moje nekim lepim čudom nikada ga se ne bih odrekla. ovo je vikend kuća. a ovo je mesto za šta? možda za anđele kada svrate sa neba?:

i ovo je snimila daniele marucci, tu čudesnu monsunsku kuću-pumpu. zen mesto. minimalistički paradise za meditaciju, osamu i pronalaženje mira. odavde bih izlazila samo da odem u palmyra house…

palmyra house

tvorac ove lepote je indijski arhitekta bijoy jain, osnivač mumbai studija. rođen je 1965. u mumbaiju, arhitekturu studirao u americi, ali od 1995. ponovo živi u indiji i osniva sa priyom jain ovaj već sada čuveni arhitektonski studio. izlagao je u londonskom victoria & albert muzeju, na venecijanskom bijenalu, dobitnik je mnogih arhitektonskih nagrada. zastupa koncept održivog razvoja, holističkog i humanističkog pristupa u svemu što radi. veliki je posvećenik svog posla, koji je zapravo umetnost. što su uslovi za gradnju teži bijoy je inspirisaniji. palmyra house  su zapravo dve drvene kuće između kojih je bazen, na plantaži kokosa. na plaži, izolovana od grada, uz stalnu opasnost od monsunskih kiša. i tik uz njihovu poetsku moć. kada je pre 5 godina gostovao u zagrebu rekao je: „ većinu kuća radim za kišu. monsuni su zapanjujući. nema buke, no postoji taj određeni zvuk, zvuk tišine u kiši. ima nešto lirskog u tome…“

palmyra house

bijoy kaže da je on inspirisan stvarnim uslovima života i nema dilemu u pogledu stava da arhitektura mora da ima dominantno etičku dimenziju.

da bi se smanjio pritisak na pejsaž kuća je izgrađena bez mašinske opreme, temelji su iskopani ručno, lokalni stolari su pravili drvene konstrukcije, sve od prirodnih materijala, iz neposrednog okruženja… ova kuća je zapravo oda ekološkom potencijalu ovog dela indije. osim toga njegove kuće su neopterećenim nepotrebnim ukrasima, što zbog blizine lepota i jednostavnosti prirode nije ni potrebno.

pre nego što počne bilo šta da gradi uradi model buduće građevine. to radi od kako je shvatio da lokalne zanatlije sa kojima radi ne čitaju tehničke crteže. i tako najbolje komunicira sa njima, a komunikacija i dijalog su važan deo njegovog pristupa.živa reč sa živim ljudima.

Studio Mumbai Tara House. Photograph is courtesy of Studio Mumbai

studio mumbai tara house

the best way to transform a room is to: allow it to breathe. let the air and light come through. (biJOY jain)

intervju koji je sa bijoy jainom vodio hans ulrich obrist na venecijanskom bijenalu arhitekture 2010.

studio mumbai

Резултат слика за (biJOY jain

bijoy jain

our immediate environment is a space that we subconsciously create and inhabit. we can make this space very familiar, or we can expose ourselves to unfamiliar elements that provoke our response and re-evaluation. there are many sources of inspiration: one only has to observe closely. it is possible to have set ideas of what architecture should be, but first we need to understand why things are a certain way.’ studio mumbai states.

kochi-muziris bijenale 2014 

Сродна слика

palmyra house

ovaj intervju obavezno pročitajte:

“the endeavor is to show the genuine possibility in creating buildings that emerge through a process of collective dialog, a face-to-face sharing of knowledge through imagination, intimacy, and modesty.” (bijoy jain)

Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Biyoj Jain, daniele marucci, Studio Mumbai, Uncategorized

double game

dvostruka ili višestruka igra. „čovjek postaje najbliži sebi kada postigne onakvu ozbiljnost koju ima dete dok se igra“ reče heraklit iz efesa. sophie calle (1953, paris) se igra.  gotovo uvek, utisak je. igra se višesmileno, ne dvosmisleno. paul auster je voljan da tu igru prati. i kći mu se zove sophie.

ko je koga stvorio u „levijatanu“? ko je stvorio „levijatan“? paul auster ili sophie calle? maria turner sophie calle ili sophie calle mariu turner?

krimi drame nisu moja šolja čaja i da nije sophie calle ne bih posegnula za austerovom knjigom. ali, priča me je kupila. u domenu te igre. one igre na koju je heraklit pozivao. a sophie calle je dobro zna. po njenom liku auster je napisao lik marie turner, onda je sophie calle po liku marie turner izvodila svoje igre naokolo. činila je isto što i maria turner, baš kao što je i maria turner činila ono što i sophie calle. povrh svega, sophie calle je o sebi kao mariji turner napisala knjigu „dopuble game“. a pre toga performense, gotham handbook i the chromatic diet.

double game

„življenje je uvek bilo na prvom mestu i jedan broj njenih najdugoročnijih projekata rađen je isključivo za nju samu, i nikada nikome nije prikazan. od svoje 14-te godine čuvala je sve rođendanske poklone koje je ikada dobila – još uvek upakovane, uredno poređane na policama, po godinama. kao odrasla, održavala je godišnju rođendansku večeru u svoju čast, i uvek je pozivala onoliko gostiju koliko je godina punila.“ (paul auster, levijatan)

double game

sophie auster

http://www.thewhitereview.org/interviews/interview-with-sophie-calle/

http://www.theguardian.com/artanddesign/2011/jan/09/sophie-calle

http://www.interviewmagazine.com/art/sophie-calle#_

gotham handbook je austerova ideja koji je predložio sophie. o kulturnoj intervenciji u prostoru nyc, a potom izvođenoj i u nekim drugim svetskim gradovima. stvaran je ambijent uz javne govornice koji je podsticao izvesne kulturne i estetske potrebe pukih prolaznika. i zadovoljavao one egzistencijalne, kao što je potreba za hranom i pićem. dok kao što je i očekivano nisu došli policajci i zaveli red.

THE CHROMATIC DIET  sophie calle

„nekih nedelja bi se posvećivala onome što je zvala „hromatska dijeta“, ograničavajući se na hranu u jednoj boji svakoga dana. ponedeljak, narandžasta: šargarepa, dinja, kuvani račići. utorak, crvena: paradajz, japanska jabuka, tartar biftek. sreda, bela: krompir, mladi sir, bela riba. četvrtak, zelena: krastavci, brokoli, spanać i tako dalje, sve do poslednjeg obroka u nedelji.nekad bi sličnu podelu napravila na osnovu slova abecede…“ (paul auster, levijatan)

ovo delo bilo je u beogradu na 47. oktobarskom salonu!

 

a ti? kako se ti igraš?

Оставите коментар

Објављено под Art