Месечне архиве: март 2015

lakoća zaboravljanja, lou, nadja, stiv, rohmer

sasvim slučajno nađoh ovaj video sa sjajnom lou doillon. na pitanje o omiljenim knjigama na prvo mesto je bez dvoumljenja stavila „karoo“ steva tesicha. našeg stiva stojana tešića!!! a knjiga čak nije ni prevedena na srpski. šta je to? kako definisati naš problem? probleme…

lou doillon za free people garance dore

zaboravili smo i njegovog oskara.

zaboravili smo i njegovu sestru. nađu. kojoj je eric rohmer posvetio 1964. godine film „nađa u parizu“. nađa tešić je tada studirala (na sorboni je doktorirala na proustu, a potom je u amrici studirala režiju i produkciju, a je bila i pisac)  u parizu i igrala je naslovnu ulogu. igrala sebe. učestvovala i u pisanju scenarija. ona i rohmer postali su prijatelji. i saradnici.   

rođena je kao nadežda tešić 8. juna 1939  u užicu,  a umrla 20. februara 2014. u nyc.

kada je počelo bombardovanje naše zemlje 1999. došla je da deli sudbinu svog naroda. nisam čula da smo joj se zahvalili… bila je vatreni antiglobalista i borac protiv svih nepravdi. poeta i humanista.

jedina njena knjiga koja je prevedena na srpski jezik je roman „umreti u čikagu“. preveli su je ivana dimić i dragan babić.

u nacionalnoj reviji sa njom je obavio sjajan intervju branislav matić. ovo je tek detalj tog razgovora:

posle godinu dana ponovo sam u parizu i ostajem, mislim, dve godine. u studentskom gradu, gde živim, slučajno me pronalazi erik romer. ja tada nisam znala ko je on. razgovarali smo, radila sam tada u parizu doktorsku tezu o prustu, i erik me izabere za ulogu u filmu nađa u parizu (nadja a paris). i kasnije je mnogo voleo da priča sa mnom, i ostali smo prijatelji sve do njegove nedavne smrti. upoznala sam tada ceo „novi talas”, i godara, i polanskog, sve.
onda ponovo natrag u ameriku, opet sam profesor francuske literature.
ali se posle izvesnog vremena vraćam u pariz, zbog mnogo čega. bila sam tu i 1968. i moj sin se rodio u parizu, tu sam se udala, slučajno, između dve barikade na ulici, i sad se upravo razvodim. c’est la vie.

rekli su mi da je sve što pišem muzika – i pesme, i romani, i pozorište, i scenariji. za mene je muzika sve prirodno i ljudsko. šum drveća na vetru, žubor reke, valovi okeana, kiša, tiho padanje snega, plač ili radost dece, munje, svađe ljudi, suze, vatrogasci, policija, bombardovanje, krik, šaptanje, razni jezici, svadbe, porođaj. sve. bila sam i tonski snimatelj u holivudskom filmu. čujem i previše dobro.

.

nadja tesich u filmu „nadja a paris“

u kulturnom dodatku politike od 23. januara 2010. stanku stamenkoviću je rekla o rohmeru:

„snimao je u stanovima ili kućama prijatelja – gratis. u filmovima nije bilo razaranja, paljevine. glumci su bili mladi i većinom amateri. nosili su sopstvena odela i haljine. filmske ekipe su bile male, često samo kamera i ton. u holivudu snimaju jednu scenu dvadeset ili čak četrdeset puta. on je snimao jednom, najviše dva puta. sam je radio montažu, a osvetljenje je bilo prirodno, sunce, ili slabo svetlo. nestor almendros je bio genije za to. docnije je snimao divne filmove na „šesnaestici”. jedan je koštao 50.000 dolara. on bi mogao snimati filmove za sumu koju holivudski film potroši za jelo za ekipu.

erik je bio različit od drugih i tada i kasnije. stidljiv, skroman, uravnotežen, nije želeo pažnju, nije išao u poznate kafane ili klubove, kao svi drugi. njegov rad mu je bio važan, bio je umetnik. skroman, bez telefona, bez kola, samo vožnja autobusom. i nikako taksi.“

ovo je njena pesma:

hronika ny

sedim u baru
i pišem,
ne pričam ni sa kim.
vlasnik savetuje
kako biti srećan,
kako biti u braku
dugo.
onda promeni temu:
fudbalska utakmica,
negde,
i ko je pobedio
koga;
ko je pretukao
koga,
negde.
niko ne sluša.
gledaju nešto
na televizoru.
dvojica tetoviranih
samo piju.
pije i džim koji je
izgubio posao.
napolju je prosjaka sve više.
mnogi kupe plastične flaše
u plastične kese –
dobiće neku crkavicu.
televizija: reklame –
kako biti mlad,
večito,
uz pomoć tog i tog;
filmovi tridesetih godina,
na ekranu
mladi lepi i bogati,
igraju tango.
Advertisements

Оставите коментар

Објављено под Art, movie