Месечне архиве: децембар 2015

dani ovde, sada…

sagan françoise, 1962

ovih dana sam se naivno, kao da sam od juče, upustila u prepisku sa bankom. pre toga sam se po ko zna koji put osetila u toj banci poniženom. i došlo mi je da im citiram pesou, ali sumnjam da su čuli za njega, a iako su čuli  ne verujem da ih zanima, a kamoli da znaju za njegovog „bankara anarhistu“… izgleda da je jedini način opstanka u ovom svetu ili otići što dalje od civilizacije u neku  svoju prirudnu oazu ili biti bezobrazno bogat. inače si potlačeni. i ništa drugo. u međuvremenu treba u interesu sopstvenog zdravlja sve posmatrati kao komeNdiju. bežati u unutrašnju emigraciju, u knjige, u filmove… ne znam da li je ovako i u drugim zemljama, drugim svetovima, ali ovaj svet ovde zasigurno je dijametralno na suprotnom polutaru od najboljih od svih svetova.

1958, paris, françoise sagan, photo: frank horvat

pod ruke mi je došla knjiga francoise sagansa najlepšim sećanjem„. predgovor za srpsko izdanje iz 1988. godine napisao je gle baš – momo kapor. i on i ona važili su (nepravedno) za neke kao lake pisce… kada pogledamo današnju književnu produkciju i momo kapor i saganova deluju kao književne gromade. kao borhesi i šekspiri… u ovoj knjizi ona piše o svojim susretima sa umetnicima kao što su: billie holiday, orson welles, tennessee williams, jean-paul sartre, rudolf nureyev… današnji laki pisci opisivali bi verovatno susrete sa nekim mediokritetima i polusvetom…  i sve te divne i velike ljude koje je imala sreće da sretne u životu, sa takvom velikom ljubavlju i poštovanjem je opisala… tako da znaš, osećaš koliko su joj ti susreti značili, koliko su je obeležili. mene je svaki od opisa tih susreta u ovoj, po broju stranica,  nevelikoj knjizi duboko ganuo. do one knedle u grlu.

preporučujem ovu knjigu. a onda i druge njene knjige.  i još više filmove snimljene po njenim knjigama.

françoise sagan writing “a certain smile”, 1959

„u redosledu mojih sećanja, ljubav ka književnosti je u velikoj nadmoći u odnosu na ljubav samu po sebi, ljudsku ljubav. jer, ne moramo se uvek obavezno sećati gde i kada smo sreli „onog drugog“, i ne znamo uvek tačno kakav je utisak „on“ ostvaio na nas tog dana – a čak smo i skloni da se često čudimo što, te večeri, nismo odmah shvatili da je to biće upravo „on“ – no književnost uvek pruža našem pamćenju burnije, preciznije, i definitivnije ljubavi na prvi pogled. odlično znam gde sam pročitala, gde sam otkrila velike knjige svog života; i pejzaži koji su me okruživali tokom mog života odmah su tu, nedeljivo vezani za moje unutarnje pejzaže koji, pak, najčešće pripadaju mladosti.“ (francoise sagan)

catherine deneuve and françoise sagan on the set of la chamade directed by alain cavalier, 1968

françoise sagan and jean seberg

françoise sagan by bert hardy, 1955

françoise sagan by boris lipnitzki, 1950

françoise sagan by helmut newton, 1963

Advertisements

3 коментара

Објављено под Art, books, photography, politics