1 od 3,8 milijarde

stumm433, a mute records compilation, laibach

sneg pada sve u 16, ulice i trotoari su (a kako drugačije u januaru, ovde?!) zavejani i ne vide se, pa su i tragovi svih zverki prikriveni. taman se otkriju, kad napada novi sneg… pred ovogodišnji svetski ekonomski forum u davosu (na kom se za velike pare razglaba o problemima onih koji te pare nemaju i o problemima koje su produkovali upravo ti koji ih imaju previše) obelodanjeno je da 26 ljudi raspolaže količinom kapitala koju ima 3,8 milijarde prezrenih na svetu zajedno. sticajem okolnosti dok to slušam na vestima neke od mora identičnih tv stanica čitam noami klein „nije dovoljno reći ne„. ne samo da je jasno i glasno razjasnila kako stvari funkcionišu, nego mi je razbila i neke iluzije. dakle, ako niste među onih 26 odabranih, pročitajte ovu knjigu.

Резултат слика за naomi klein no is not enough

naomi klein govori ono što je, zapravo, jedino i istinito: nije dovoljno reći „ne“ lošim politikama, lošim političarima, lošim ljudima gde god ona bili pozicionirani na ovoj planeti.

najodlučnije moguće ‘ne’ mora biti propraćeno smelim i budućnosti okrenutim ‘da’ – planom za budućnost koji je dovoljno uverljiv i očaravajući da veoma mnogo ljudi bude spremno da se bori za njegovo ostvarenje, bez obzira na sve šokove i taktike zastrašivanja kojim se zaprečava put. (…) ‘da’ je svetionik koji nam, u olujama koje dolaze, neće dozvoliti da zalutamo.

Резултат слика за martin luther king jr. after vietnam quotes machine computers

moramo izgraditi nasipe od hrabrosti da zaustave poplavu straha.
(martin luther king jr)

moramo veoma brzo da započnemo prelaz i da od društva okrenutog stvarima postanemo društvo okrenuti ljudima. kad se mašine i kompjuteri, motivi za stvaranje profita i prava svojine smatraju važnijim od ljudi, nemoguće je savladati džinovske trojke rasizma, materijalizma i militarizma. (martin luther king jr)

smišljeno ugurani u potrošački kalup, u vremenu dominacije proizvidnje brendova i imidža, a ne proizvodnje proizvoda, postajemo slepi kod očiju baš kao junaci saramagovog romana „slepilo“. tzv. altruizam i fondacije onih iz grupe 26 (dovoljno je samo podsetiti se njihove eksploatatorske politike zapošljavanja koja kao suncokret za suncem ide tamo gde je jeftinija radna snaga) neće dovesti do rešenja problema nas iz grupe 3,8 milijardi. moramo svoje živote da uzmemo u svoje ruke. da pronađemo „da“ oko kojeg ćemo da se ujedinimo i menjamo. sve! način na koji su tih 26 dospeli visoko iznad oblaka je način na koji su startovali prvo nake, apple and co.: „stvori izvanrednu ideju ili brend vezane za tvoju kompaniju. upotrebi ih da se povežeš s potrošačima koji dele vrednosti koje te ideje ili brend zastupaju. potom pomenute potrošače žesoko udari po džepu za proizvode za koje nije toliko bitno šta su, koliko to što ispunjavaju duboku ljudsku želju da budu deo plemena, da pripadaju krugu.“ (naomi klein, „nije dovoljno reći ne“, str. 29) stvar je toliko odmakla kontroli da sada imamo ne samo proizvode kao brendove, nego i ljude kao megabrendove.

a kako da dođemo do svog „da“? kako da napravimo dogovor oko toga čemu reći „da“, kako ga otkriti, definisati? odgovor je: ljubav. pre neki dan pričale smo nas nekoliko o teškoćama i problemima, pre svega zdravstvenim, koji su zadesili neke ljudi koje poznajemo. ja sam, pola u šali, pola u zbilji, rekla da svako od njih prvo misli na sebe i svoje zdravlje, a potom na sve ostalo, jer to ostalo će nastaviti da egzistira i bez njih. na to je koleginica koja će uskoro na jednu tešku operaciju rekla: „morali bismo više ljubavi da pokazujemo jedni drugima.“ i to je poenta. upravo na to ukazuje i naomi klein, na jednom mestu u ovoj veličanstevnoj knjizi: „moraš prvo da zavoliš nešto, da bi mogao da ga štitiš i braniš.“ umesto toga, u svetu imamo nedostatak ljubavi kao politiku. međutim, ono najgore, kao što su katastrofe velikih razmera, iz nas ljudi ume da izvuče ono najbolje. istina, tada smo i najranjiviji i, opet, lak plen za one koji profitiraju na našim nevoljama.

naomi podseća i da kada se govori o svetskom ekonomskom forumu u davosu „reč je o hiperpovezanoj mreži milijardera iz sveta bankarstva i tehnologije, odabranih lidera kojima su ti interesi takođe na srcu i holivudskih veličina koji doprinose da sve to izgleda nepodnošljivo glamurozno.(…) trumpova tvrdnja da, zato što je bogat, zna kako da dovede ameriku u red, nije ništa drugo do sirovi, prostački odjek opasne ideje koju već godinama slušamo. kako bill gates može da dovede afriku u red. ili kako su richard branson i mike bloomberg kadri da izađu na kraj sa klimatskim promenama.“ i dalje kaže: „ne postoji nikakav prosvećeni milijarder-superheroj koji dolazi da nas spase od zlikovaca na vlasti. nisu to ni oprah, ni zuckerberg, a ni elon musk. moraćemo da se spasemo sami, tako što ćemo se ujediniti kao nikada pre.

pored knjiga naomi klein, predlažem sledeću literaturu (za početak):

  • oscar wilde, „duša čoveka u socijalizmu“ („mapa sveta na kojoj nema utopije nije vredna ni jednog jedinog pogleda, jer izostavlja zemlju na koju se čovečanstvo neprekidno iskrcava. i kada nju naseli, ono gleda u daljinu, i kada spazi još bolju zemlju, opet ka njoj razapinje svoja jedra. progres jeste ostvarivanje niza utopija.“)
  • fernando pessoa, „bankar anarhista“ („ne mogu svi da budu jednaki pred prirodom: neki se rađaju visoki, neki niski, neki jaki, neki slabi, neki više a neki manje inteligentni… ali, svi bi mogli da budu jednaki od tog trenutka pa nadalje, ali ih društvene fikcije sprečavaju u tome. te fikcije je, dakle, trebalo uništiti. trebalo ih je uništiti… ali mi nije promakla jedna stvar: trebalo ih je uništiti u cilju slobode, neprekidno imajući u vidu stvaranje slobodnog društva.“)
  • jose saramogo, esej „od kipa do kamena“ („… takođe možemo dodati da epoha prosvetiteljstva ili encikopedista, u kojoj počinje kritičko mišljenje, ustupa mesto drugoj epohi čije odlike ne poznajemo, iako ponešto naslućujemo. na primer, da će katedrale i univerziteti budućnosti biti trgovačke makro površine ili audio-vizelni mikro prostori, na čelu sa perfidnim tržištem koje će upravljati strastima i pomodnošću, oblicima i sadržajima, načelima i praksom. kako u javnom životu, tako i u nečijem razgovoru sa samim sobom, ako ga bude, ako se to ne bude smatralo prizivanjem arhaičnih duhova sa otužno romantičnim natruhama.“)
  • stephane hessel, „pobunite se!“ („… ‘pozivajmo na istinsku i mirnu pobunu protiv sredstava javnog informisanja, koja našoj omladini nudi samo perspektivu masovne potrošnje, preziranja slabijih i kulture, opštu amneziju i nemilosrdno takmičenje svih protiv svih.’ onima koji će graditi 21. vek s ljubavlju poručujemo: stvarati znači odupirati se, odupirati se znači stvarati.“)
  • yanis varoufakis, „ovaj svet može da bude bolji“ („crvena pilula je tvoja jedina nada – ako te zanima istina. nažalost, crvena pilula koju bi mogla da progutaš s jednom čašom vode, kao što je to učinio neo, ne postoji. ono što postoji jesu kritička misao i prkosna želja da nikada ne prihvatiš nešto zato što ti je tako rečeno ili zato što tako misle moćnici, većina, svi ‘drugi’. nema sumnje da ćeš se često kajati što nisi uzela plavu pilulu. biće, međutim, i drugih trenutaka – pošto si izabrala crvenu pilulu gorke istine – u kojima ćeš razotkrivati laži moćnih, njihovu rugobu i njihov besmisao. to će biti tvoje obeštećenje.“)

 

 

Advertisements

dau

Сродна слика

dau

D A U

lav landau je 1962. dobio nobelovu nagradu za fiziku. osnivač je ruske teorijske fizike. učenik nilsa bora. vunderkind. već sa 14 godina postao je student matematike, fizike, hemije. sve ostalo je istorija. a sve ostale fakte o njemu, ako si poput mene zabušavao na časovima fizike u školi, reći će ti google. o ovom genijalnom i kontroverznom, slobodoumnom čoveku, snimio je nešto što je mnogo više od uobičajene ljudske predstave o filmu, ništa manje kotroverzni ruski reditelj ilya khrzhanovsky. (ovi rusi ili naprave film za 1 sat 27 minuta i 12 sekundu, u jednom kadru, bez montaže, poput sokurova („rusku arku“) ili za deset godina!)  koliko me je priča o ovom delu fascinirala i ostavila bez daha toliko me je i rastužila. kada ćemo se mi tesli dostojno odužiti?

film i art projekat „dau“ konačno je gotov i biće predstavljen premijerno u parizu  neprekidno, 24 časa dnevno,  od 24. januara do 17. februara, na scenama dva pozorišta – theatre du chatelet i theatre de la ville. ovo umetnička saga o lavu davidoviču landauu u vizuelnom smislu inspirisana je ruskom avangardom 20. veka. „dau“ je eksperiment. ako uđeš u neki od ova dva pariska teatra postaćeš i ti deo tog eksperimenta.

a ulazak u „dau“ zavisi od dobijanja vize za određeno trajanje: 6 sati, 24 sata ili neograničen pristup. aplicira se (i plaća) online. (dau.com) u poslednja dva slučaja to putovanje će biti personalizovano na osnovu psihometrijskog testa koji popunjavaš prilikom registracije za vizu. nećeš moći da uneseš ni mobilni, ni tablet, ni laptop, ni kameru… (kada bih bila te sreće da odem tada u pariz samo sebe bih i želela da unesem. uz vizu za neograničeni pristup. i insomniju! hranu i vodu, valjda služe po kuloarima…)

Сродна слика

„dau“ je istraživanje. koliko daleko ćeš ići u istraživanju zavisi od tebe. biće jedinstveno i neponovljivo.

u ovom projektu učešće su uzeli: brian eno, robert del naja iz massive attack (banksy?), teodor currentzis, peter sellars, romeo castelucci, marina abramović, rei kawakubo… i još puno, puno zanimljivih ljudi. i jedan nobelovac, takođe iz oblasti teorijske fizike, david gross, ali i sasvim anonimni ljudi. (što ne znači da su među njima manje zanimljivi ljudi.) propratni materijal, nešto poput kataloga, photo book, potpisuju ljudi iz japanskog comme des garçons! bože, toliko ljudi je u ovom projektu koje ja naprosto obožavam!

Резултат слика за teodor currentzis DAU

Сродна слика

Ilya Andreevich Khrzhanovskyilya khrzhanovsky

Сродна слика

lav landau… zvali su ga mocartom nauke…

make your mistakes, next year and forever

Резултат слика за banksy port talbotkrajem decembra, sada već prošle, 2018. godine, banksy je poslao novu vizuelnu opomenu „season’s greetings„. ovog puta u port talbotu u južnom velsu. na muralu je naslikan dečak koji se igra i pokušava jezikom da okusi sneg. ali, to nije sneg, nego pepeo, čađ, od kontejnera u plamenu. banksy ništa ne radi tek tako, pa tako nije slučajno izabrao ni port talbot – svetska zdravstvena organizacija je ovaj grad proglasila najzagađenijim u velikoj britaniji. nedavno smo saznali da je vazduh u beogradu zagađeniji nego u pekingu, pa banksy, ko god on bio, mogao je da dođe i do nas. i da ne pogreši.

ovo je moj prvi ovogodišnji post, pa bih se osvrnula na stvari koje… koje mi daju nadu. evo, npr. pobuna žutih prsluka u francuskoj. posebno je mudar najnoviji zahtev upućen građanima francuske da iz banaka povuku sav svoj novac. finansijske krugove moći koji kontrolišu (vedre i oblače iz udobne pozadine) oficijelnu vlast samo će to moći da uzdrma. eto, nema samo sličnosti između južnog velsa i srbije…

ap photo by michel euler

sledeća stvar koja me je ohrabrila je ulazak nezanemarljivog broja žena u američki kongres i to ne bilo kakvih žena, nego socijalno svesnih (i samosvesnih) progresivnih, empatičnih, borbenih, neustrašivih, obrazovanih, rešenih da menjaju stvari na bolje, mnogo bolje… moj favorit je najmlađa kongresmenka ever, alexandria ocasio-cortez (rođena 1989. godine. u bronxu!) pokazala je da i bez velikih donacija može da se uđe u kongres. i da u politici mora da ima mesta za ljude i od reči i od dela, od krvi i mesa, za jedne od nas koji će raditi za nas kao za sebe same, za ljude koji znaju da se osmehuju toplo i neizveštačeno. i da zaigraju kada su srećni. pogledajte je!

a kada je već reč i o klimi, zagađenju…

pad sistema vrednosti nije, na žalost, zaobišao ni nobelov komitet i švedsku akademiju. nobelova nagrada za književnost 2018. nije dodeljena baš iz tog razloga. o tom ružnom i sramotnom skandalu mogli ste da čitate i u žutoj štampi. onda se kreirala ta priča o nečemu poput alternativne nobelove nagrade. imena koja su se najčešće pominjala bili su neil gaiman i haruki murakami. murakami je otmeno odbio uz reči da „želi da se usredsredi na pisanje, daleko od medijske pažnje„. 5. avgusta prošle godine na radiju tokyo fm u okviru specijalne emisije „murakami radio“ 55 minuta je puštao muziku koju voli da sluša kada trči i pričao o svim tim lepim stvarima: književnosti, pisanju, muzici, ritmu, harmoniji, improvizaciji i trčanju. i o plesanju! iako ne ume baš da pleše. rekao je u toj emisiji: „ako mislite da su moje knjige lake za čitanje, možda imamo nešto zajedničko u muzičkom smislu.“ tako mi je drago što imamo bar to nešto zajedničko. hvala mu što mi je i u 2018. dao štivo za čitanje koje je me odvuklo daleko od ovog ne baš impresivnog stvarnog sveta oko mene – „ubistvo komtura“ 1 i 2. Haruki Murakami© murdo macleod

jedna od stvari koju je pustio ovaj (mladi) čovek koji će 12. januara da napuni 70 godina bila je ova:

a neil gaiman svake godine bije neke nove bitke za prava potlačenih, napuštenih i tužnih i svake nove godine ime neke baš tople i mudre želje za sve nas, a meni je posebno draga ova iz 2011. godine:

i hope that in this year to come, you make mistakes.
because if you are making mistakes, then you are making new things, trying new things, learning, living, pushing yourself, changing yourself, changing your world. you’re doing things you’ve never done before, and more importantly, you’re doing Something.
so that’s my wish for you, and all of us, and my wish for myself. make new mistakes. make glorious, amazing mistakes. make mistakes nobody’s ever made before. don’t freeze, don’t stop, don’t worry that it isn’t good enough, or it isn’t perfect, whatever it is: art, or love, or work or family or life.
whatever it is you’re scared of doing, do it.
make your mistakes, next year and forever.
pa, srećna nam ova tek pridošla godina. uz laibach!

p.s. 2018. sam otkrila ostrvo koje je nešto najbliže mojoj predstavi o harmoniji. podsticajnoj, kreativnoj harmoniji. pa, ako je to moguće na madeiri, u čudesno lepom gradu funchalu, onda mora da je moguće i na nekom drugom mestu. u parku iznad okeana ili na nekoj od klupa na ulicama funchala mogla bih da sedim i dišem spokojno, srećno… until the end of the world.

 

Фотографија корисника Jovanka Kozlovacki Damjanov