1 od 3,8 milijarde

stumm433, a mute records compilation, laibach

sneg pada sve u 16, ulice i trotoari su (a kako drugačije u januaru, ovde?!) zavejani i ne vide se, pa su i tragovi svih zverki prikriveni. taman se otkriju, kad napada novi sneg… pred ovogodišnji svetski ekonomski forum u davosu (na kom se za velike pare razglaba o problemima onih koji te pare nemaju i o problemima koje su produkovali upravo ti koji ih imaju previše) obelodanjeno je da 26 ljudi raspolaže količinom kapitala koju ima 3,8 milijarde prezrenih na svetu zajedno. sticajem okolnosti dok to slušam na vestima neke od mora identičnih tv stanica čitam noami klein „nije dovoljno reći ne„. ne samo da je jasno i glasno razjasnila kako stvari funkcionišu, nego mi je razbila i neke iluzije. dakle, ako niste među onih 26 odabranih, pročitajte ovu knjigu.

Резултат слика за naomi klein no is not enough

naomi klein govori ono što je, zapravo, jedino i istinito: nije dovoljno reći „ne“ lošim politikama, lošim političarima, lošim ljudima gde god ona bili pozicionirani na ovoj planeti.

najodlučnije moguće ‘ne’ mora biti propraćeno smelim i budućnosti okrenutim ‘da’ – planom za budućnost koji je dovoljno uverljiv i očaravajući da veoma mnogo ljudi bude spremno da se bori za njegovo ostvarenje, bez obzira na sve šokove i taktike zastrašivanja kojim se zaprečava put. (…) ‘da’ je svetionik koji nam, u olujama koje dolaze, neće dozvoliti da zalutamo.

Резултат слика за martin luther king jr. after vietnam quotes machine computers

moramo izgraditi nasipe od hrabrosti da zaustave poplavu straha.
(martin luther king jr)

moramo veoma brzo da započnemo prelaz i da od društva okrenutog stvarima postanemo društvo okrenuti ljudima. kad se mašine i kompjuteri, motivi za stvaranje profita i prava svojine smatraju važnijim od ljudi, nemoguće je savladati džinovske trojke rasizma, materijalizma i militarizma. (martin luther king jr)

smišljeno ugurani u potrošački kalup, u vremenu dominacije proizvidnje brendova i imidža, a ne proizvodnje proizvoda, postajemo slepi kod očiju baš kao junaci saramagovog romana „slepilo“. tzv. altruizam i fondacije onih iz grupe 26 (dovoljno je samo podsetiti se njihove eksploatatorske politike zapošljavanja koja kao suncokret za suncem ide tamo gde je jeftinija radna snaga) neće dovesti do rešenja problema nas iz grupe 3,8 milijardi. moramo svoje živote da uzmemo u svoje ruke. da pronađemo „da“ oko kojeg ćemo da se ujedinimo i menjamo. sve! način na koji su tih 26 dospeli visoko iznad oblaka je način na koji su startovali prvo nake, apple and co.: „stvori izvanrednu ideju ili brend vezane za tvoju kompaniju. upotrebi ih da se povežeš s potrošačima koji dele vrednosti koje te ideje ili brend zastupaju. potom pomenute potrošače žesoko udari po džepu za proizvode za koje nije toliko bitno šta su, koliko to što ispunjavaju duboku ljudsku želju da budu deo plemena, da pripadaju krugu.“ (naomi klein, „nije dovoljno reći ne“, str. 29) stvar je toliko odmakla kontroli da sada imamo ne samo proizvode kao brendove, nego i ljude kao megabrendove.

a kako da dođemo do svog „da“? kako da napravimo dogovor oko toga čemu reći „da“, kako ga otkriti, definisati? odgovor je: ljubav. pre neki dan pričale smo nas nekoliko o teškoćama i problemima, pre svega zdravstvenim, koji su zadesili neke ljudi koje poznajemo. ja sam, pola u šali, pola u zbilji, rekla da svako od njih prvo misli na sebe i svoje zdravlje, a potom na sve ostalo, jer to ostalo će nastaviti da egzistira i bez njih. na to je koleginica koja će uskoro na jednu tešku operaciju rekla: „morali bismo više ljubavi da pokazujemo jedni drugima.“ i to je poenta. upravo na to ukazuje i naomi klein, na jednom mestu u ovoj veličanstevnoj knjizi: „moraš prvo da zavoliš nešto, da bi mogao da ga štitiš i braniš.“ umesto toga, u svetu imamo nedostatak ljubavi kao politiku. međutim, ono najgore, kao što su katastrofe velikih razmera, iz nas ljudi ume da izvuče ono najbolje. istina, tada smo i najranjiviji i, opet, lak plen za one koji profitiraju na našim nevoljama.

naomi podseća i da kada se govori o svetskom ekonomskom forumu u davosu „reč je o hiperpovezanoj mreži milijardera iz sveta bankarstva i tehnologije, odabranih lidera kojima su ti interesi takođe na srcu i holivudskih veličina koji doprinose da sve to izgleda nepodnošljivo glamurozno.(…) trumpova tvrdnja da, zato što je bogat, zna kako da dovede ameriku u red, nije ništa drugo do sirovi, prostački odjek opasne ideje koju već godinama slušamo. kako bill gates može da dovede afriku u red. ili kako su richard branson i mike bloomberg kadri da izađu na kraj sa klimatskim promenama.“ i dalje kaže: „ne postoji nikakav prosvećeni milijarder-superheroj koji dolazi da nas spase od zlikovaca na vlasti. nisu to ni oprah, ni zuckerberg, a ni elon musk. moraćemo da se spasemo sami, tako što ćemo se ujediniti kao nikada pre.

pored knjiga naomi klein, predlažem sledeću literaturu (za početak):

  • oscar wilde, „duša čoveka u socijalizmu“ („mapa sveta na kojoj nema utopije nije vredna ni jednog jedinog pogleda, jer izostavlja zemlju na koju se čovečanstvo neprekidno iskrcava. i kada nju naseli, ono gleda u daljinu, i kada spazi još bolju zemlju, opet ka njoj razapinje svoja jedra. progres jeste ostvarivanje niza utopija.“)
  • fernando pessoa, „bankar anarhista“ („ne mogu svi da budu jednaki pred prirodom: neki se rađaju visoki, neki niski, neki jaki, neki slabi, neki više a neki manje inteligentni… ali, svi bi mogli da budu jednaki od tog trenutka pa nadalje, ali ih društvene fikcije sprečavaju u tome. te fikcije je, dakle, trebalo uništiti. trebalo ih je uništiti… ali mi nije promakla jedna stvar: trebalo ih je uništiti u cilju slobode, neprekidno imajući u vidu stvaranje slobodnog društva.“)
  • jose saramogo, esej „od kipa do kamena“ („… takođe možemo dodati da epoha prosvetiteljstva ili encikopedista, u kojoj počinje kritičko mišljenje, ustupa mesto drugoj epohi čije odlike ne poznajemo, iako ponešto naslućujemo. na primer, da će katedrale i univerziteti budućnosti biti trgovačke makro površine ili audio-vizelni mikro prostori, na čelu sa perfidnim tržištem koje će upravljati strastima i pomodnošću, oblicima i sadržajima, načelima i praksom. kako u javnom životu, tako i u nečijem razgovoru sa samim sobom, ako ga bude, ako se to ne bude smatralo prizivanjem arhaičnih duhova sa otužno romantičnim natruhama.“)
  • stephane hessel, „pobunite se!“ („… ‘pozivajmo na istinsku i mirnu pobunu protiv sredstava javnog informisanja, koja našoj omladini nudi samo perspektivu masovne potrošnje, preziranja slabijih i kulture, opštu amneziju i nemilosrdno takmičenje svih protiv svih.’ onima koji će graditi 21. vek s ljubavlju poručujemo: stvarati znači odupirati se, odupirati se znači stvarati.“)
  • yanis varoufakis, „ovaj svet može da bude bolji“ („crvena pilula je tvoja jedina nada – ako te zanima istina. nažalost, crvena pilula koju bi mogla da progutaš s jednom čašom vode, kao što je to učinio neo, ne postoji. ono što postoji jesu kritička misao i prkosna želja da nikada ne prihvatiš nešto zato što ti je tako rečeno ili zato što tako misle moćnici, većina, svi ‘drugi’. nema sumnje da ćeš se često kajati što nisi uzela plavu pilulu. biće, međutim, i drugih trenutaka – pošto si izabrala crvenu pilulu gorke istine – u kojima ćeš razotkrivati laži moćnih, njihovu rugobu i njihov besmisao. to će biti tvoje obeštećenje.“)

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s