agnes, krompir i ja

danas sam u marketu našla prelep krompir i srce mi je zaigralo. agnes varda, namignula sam ti. to je tvoj krompir! to si ti i tvoja sila vitalis koja pulsira i sada kada nisi više na ovom svetu. krompir kada je star, kada se smežura, smanji se, uvuče u sebe, a onda počne da klija. ako ga ne baciš u đubre, već ga sačuvaš i ne dopustiš da istruli vratiće ti dobrim. ako ga prekriješ  zemljom iz njega će nići novi plodovi. na tebi je samo da ga čuvaš od korova i buba, a on će te zauzvrat hraniti i činiti sitim i spremnim za sve što ti padne na pamet. agnes je to znala. kao što je znala da postoje ljude koji sakuljaju naše otpatke i njima se prehranjuju i tako ostaju u životu. znali bismo i mi kada bismo otvorili oči i srce. ona jeste.  zato ljudi ispred njene kuće u parizu, u rue daguerre 86  i na njenoj poslednjoj zemaljskoj adresi na groblju passy svakodnevno ostavljaju krompire, a ne cveće. da sam tamo odnela bih ovaj moj srcoliki krompir.

posvetila je i filmove toj svojoj fascinaciji. i izložbe, instalacije, fotografije… u francuskom institutu u njujorku 2017. rekla je da je sebe, kada se ponovo vratila filmu, videla baš tako – kao krompir u obliku srca, koji ponovo raste. njena instalacija „patatutopia“ na venecijanskom bijenalu 2003. godine izvedena sa 700 kilograma krompira osvojila je mnoga srca.

znaš li da je krompir u obliku srca relativno česta pojava u prirodi? ali, ne viđamo ga u prodavnicama, ni na pijačnim tezgama jer nije tražen. nije poželjan. izlažu se za prodaju samo oni krompiri koje ćemo mi potrošači odabrati, oni pravilnog oblika, ogrugli, ili izduženi, ni preveliki, ni premali. agnes u svojim instalacijama i filmovima „the gleaners and i“ i „two years later“ povlači paralelu između tog neželjenog srcolikog krompira i tela žene u godinama, tela koje više nije poželjno, nije voljeno, atraktivno… ali, kao što nije bacala u smeće krompire nepravilnog oblika, tako nije odbacila ni svoje telo. naprotiv, snimala je nesavršene delove svog ostarelog tela, ruke, noge, bore, smežuranu kožu, iskrivljene prste… i stvarala je umetnost od svega što dotakne.

Image

znala je agnes varda da i ono na prvi pogled obično zapravo je sasvim neobično. neobično važno i neobično lepo. ako znamo i ako  želimo da vidimo. ako se ratosiljamo sopstvenih idiotskih predrasuda. Сродна слика

 

agnès varda in conversation with hans ulrich obrist

patatutopia, agnes varda

Фотографија корисника Agnès Varda Officiel

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s