decembar 2019.

ne znam kako vi, ali ja u ovo doba godine imam redovnu i punu pretplatu na haos i koristim je maksimalno, za sve pare (tj. ona mene), a kada se obrnem oko svoje ose vidim, osećam, kako su ljudi nervozni, jako nervozni. možda jer više gledaju u retrovizor nego u šoferšajbnu… što je i razumljivo. preispitujemo se. voleli bismo da možemo da potapšemo sebe po ramenu, da smo stariji-pametniji, a ne samo stariji… nesvesni da već činjenica da smo sve pregurali, preživeli i ovih 360 i kusur dana trke je dovoljna da sebe pohvalimo. od drugih je to ionako previše očekivati. drugi jure kao i mi, i baš kao i mi, nisu sigurni da znaju pravac kretanja. „gps signal je izgubljen…“ sve se da ispraviti, nadoknaditi, poboljšati, ako nesreća ćuti. (ovo sam negde pročitala. tamo, u „negde“ pisalo je ovako: „sreća je kad nesreća ćuti.“)

Резултат слика за anna karina pierre

na dan kada je jane birkin napunila 73 godine 14. decembra, pre neki dan, umrla je anna karina. obe su snažno i zauvek obeležile francuski nouvelle vague, obe nisu rođene u francuskoj (jane u engleskoj, a anna u danskoj), a svoje karijere gradile su u parizu, obe multitalentovane, obe nepravedno zapamćene, pre svega, kao muze slavnih muškaraca, koji su obojica francuzi i obojica sa prezimenima koja počinju na „g“ i obojica velikog ega, obe su igrale u filmovima agnes varde (koja nas je napustila u martu ove godine i takođe nije rođena u francuskoj, a stvarala je tamo), obe su radile sa ginsbergom, obe su radile sa godardom… obe pamtimo po neodoljivim šiškama, lepim, toplim očima i izgledu žene-devojčice…

ako niste gledali dokumentarni film „faces, places“ koju su zajednički snimili agnes varda i street umetnik jr učinite to sebi obavezno. ima u njemu jedna veoma melanholična scena pred kraj… agnes i jr su se odvezli do švajcarskog gradića u kome sada jean-luc godard živi. želela je da ga vidi (poslednji put, kako se  pokazalo), došli su do njegovih vrata, uzalad je dozivala njegovo ime, ali stari prijatelj se nije odazivao, iako su se čuli njegovi koraci… a sarađivali su od samih početaka svojih karijara. i bili bliski prijatelji. u „faces, places“ odala mu je počast na više načina: kroz hommage legendarnoj sceni u luvru iz njegovog filma  iz 1964. „bande à part“ (u kome, naravno, glumi anna karina), kao i kroz scenu u kojoj je zamolila mladog umetnika jr-a da njoj za ljubav skine na tren bar tamne naočari (a on se nikada u javnosti ne pojavljuje bez njih, kao što se u mladosti ni godard nije pojavljivao, a takođe je jednom, da joj udovolji, to učinio 1961. u njenom kratkom filmu „les fiancés du pont macdonald“)… rastužilo ju je njegovo odbijanje da se vidi sa njom. samo zbog toga je sa gorčinom nakon toga pomenula da se nije ljutila na njega nikada, ni kada je za potrebe svog filma „socijalizam“ iz 2010. uzeo njene scene, bez da je tražio dopuštenje, samo ju je kasnije, kada je film već bio gotov, obavestio da je to učinio.

jean-luc godard smrt svoje muze, junakinje više svojih filmova, svoje nekadašnje ljubavi i supruge, nije ni jednom rečju prokomentarisao…