dream, play, live

iliti šta me ove zime (p)okreće ako želiš da vidiš videćeš da: ili preciznije: ako umeš da sanjaš. život (life is life…) jasnije izbija na površinu kroz snove. bez snova između života i nas je teški teret beznađa. mrtvo more. ali, baš mrtvo. kao atomsko sklonište koje je spolja zabetonirano samo što si uspeo da uđeš …

Наставите читати dream, play, live

texas, zen oaza.

avgust, avgust, avgust… jedini mesec kada od „a“do „š“ ne znam šta bih sa sobom. u danima od vreline i ničeg drugog. možda bi vožnja kroz prostranstva teksasa pomogla… paris, texas? wim wenders 1984… “he dreamed about this place without knowing its name.” proći i dahtati, jedva disati. makar i puzati. a gledati. kroz njen …

Наставите читати texas, zen oaza.

šta je leto?

wordpress me je podsetio da sam počela sa ovim blogom pre tri godine. prvi post se zvao po stihu iz pesme „places“ lou doillon: we built the cars of our dreams to reach out… čitam ga ponovo. eh, ispadne da je ista meta, isto odstojanje. slične žudnje, slični snovi, neostavrene želje… mogla bih da budem tužna …

Наставите читати šta je leto?