Архиве ознака: agnes varda

jr / inside out

kada sam bila dete koje nije znalo da čita slova čitala sam oblake. ležala bih na leđima, napolju na brižljivo odabranom mestu,  na mekoj prostirci, ćebetu, čemugod… i gledala. satima i satima strpljivo i radoznalo gledala. dnevno nebo bilo je moj omiljeni bioskop. (noćno je već bilo opasnije, a i morala sam da spavam. jer bila sam dete.) bili su to počeci moje emigracije od svakodnevnog života. od trivijalnosti. ono što nije bilo trivijalno to me je držalo. kao i danas. to je moja mera udaljenosti i bliskosti u odnosu na sve. zato volim ove ljude o kojima pišem.

kada fotografiše ljudske oči, oči običnih ljudi iz svih delova planeta (ovih dana je u napulju sa projektom „indisde out“) , francuski street artist  j r  daje svoje oči da vidiš sav taj inače nevidljiv svet. kakva lepa magija: učiniti da duboko nevidljivo postane duboko vidljivo! a kao i svoje ime, skriva svoje oči. iza tamnih naočara za sunce.  jer, u suštini to što radi,  u svetu kako je ustrojen, ilegalno je. skriveno i otkriveno, vidljivo i nevidljivo, umetnost i život, inside/out… zajedno su.

naples, inside out

kada je 2011. dobio ted priznanje pozvan je da održi govor o spasavanju sveta putem umetnosti. kako je  ozbiljan čovek njegov odgovor je bio da uprkos želji nije u stanju da spasi svet. (sorry dostojevski), pa ne može ni da priča o tome. kada su mu rekli da može da govori i o tome kako njegova umetnost menja svet to je već mogao da prihvati.

rođen je u parizu 1983. od majke tunižanke i oca koji je u francusku došao iz istočne evrope.  voli da izlaže svoje fotografije velikih dimenzija u otvorenom prostoru jer su tako pristupačne ljudima sasvim slobodno. za to  su mu dovoljni zid, merdevine, četke i lepilo. u početku je koristio i sprej da oko fotografija napravi ram, pa kada bi neko odlepio fotografije ramovi sa njegove „izložbe“ bi ostali.

„grad je najbolja galerija koju mogu da zamislim. ne moram nikad da napravim portfolio i predstavim ga u galeriji i ostavim ih da odlučuju da li je moj rad dovoljno dobar da se pokaže ljudima. direktno sam mogao da ga kontrolišem sa ljudima na ulici.“

imao je te svoje izložbe po najboljim lokacijama širom pariza, a sada je ceo svet njegova galerija na otvorenom.

j r  ima snažnu želju da menja svet. njegova umetnost nije autistična, ni egoistična, njega zaista zanimaju drugi ljudi, njihovi životi i ima nameru da im pomogne ne samo na rečima. prošlog leta dok su u riju bile olimpijske igre on je na marginama ovog čudesnog grada,  po favelama provodio vreme sa onima najsiromašnijima. sa jednim od najboljih kuvara na svetu i falintropom massimom botturom i stanovnicima jedne od najzloglasnijih favela moro de providencia  priređivao je gozbe za beskućnike od ostataka hrane koje je dole u gradu posluživana privliegovana.  massimo bottura kaže da je njegov cilj da edukuje ljude kako se od hrane koja se svakodnevno baca mogu nahraniti milioni gladnih i tako im povratiti dostojanstvo. na zidovima kuhinje-projekta bile su uvećene crno-bele fotografije osoblja koje je uradio jr i  mural „tajna večera“ urađen u  otopljenoj čokoladi,  poznatog brazilskog umetnika vika muniza.  „ovi ljudi koji kuvaju za nas – tretiraju nas kao gospodu. mislio sam da sanjam”, rekao je jedan beskućnik . sve vreme su  u favelama bile i njegove fotografije žena čiji su najmiliji ubijeni, projekat „women are heroes“, kao i instalacije koje su, u stvari, skulpture-instalacije sa fotografijama na platnu sportista koji  nisu uspeli da se pojave u riju.

iside out, rio

In this Aug. 14, 2016 photo, workers sit in the gourmet soup kitchen Refettorio Gastromotiva in Rio de Janeiro, Brazil. Using leftover ingredients from Olymp...

kitchen refettorio gastromotiva in rio de janeiro, ap photo /silvia izquierdo

Резултат слика за jr massimo bottura

jr artist, massimo bottura and vik muniz 

rio, olimpijske igre 2016

gde sve nije bio sa svojim fotografijama (zapravo on ljude fotografiše na licu mesta)… stigao je i do večito sukobljenih palestinaca i izraelaca. njihove portrete stavio je jedne pored drugih u okviru projekta „face 2 face“.

„lepimo portrete – oba portreta na ulicama na prepunoj pijaci. ljudi nam prilaze i počinju da pitaju, „šta radite ovde?“ „o, pa radimo jedan umetnički projekat i lepimo lica izraelaca i palestinaca koji rade isti posao. ovo ovde su dva vozača taksija.“ onda bi uvek usledila tišina. „misliš, lepite lice izraelca – njegovo lice ovde?“ „pa, da, da, to je deo projekta.“ uvek bih napravio pauzu, a onda bismo ih upitali, „pa, možete li mi reći ko je ko?“ većina nije znala da kaže. čak smo lepili na izraelske vojne kule i ništa se nije desilo. kada zalepite sliku, to je samo papir i lepak. ljudi mogu da ga pocepaju, da se potpišu, da piške na njih – neki su previsoko, slažem se – ali ljudi na ulici su kustosi. kiša i vetar će ih svakako skinuti. nije im suđeno da ostanu. ali tačno četiri godine kasnije, većina fotografija je još uvek tamo. projekat „licem u lice“ je pokazao da je moguće ono za šta smo mislili da nije – i znate šta, čak je i lako. „na bliskom istoku, doživeo sam svoj rad u mestima koja nemaju mnogo muzeja. stoga je taj pravac na ulici bio prilično zanimljiv. odlučio sam da odem dalje u tom pravcu i odem u mesta gde uopšte nema muzeja. kada odete u ta društva u razvoju, žene su stubovi tih zajednica, ali muškarci su i dalje ti koji vladaju ulicama. bili smo inspirisani da uradimo projekat gde bi muškarci odali počast ženama tako što bi lepili njihove fotke. projekat sam nazvao „žene su heroji“. kada sam slušao sve priče na svim kontinentima na kojima sam bio, nisam uvek mogao da razumem složene okolnosti njihovog konflikta, samo sam posmatrao. ponekad nije bilo reči, nikakvih rečenica, samo suze. samo sam ih fotografisao i zalepio.“ (jr artist)

mogu da razumem kako je osvojio poverenje i naklonost jedne agnes varde. uskoro će njihov zajednički film „visages villages“  biti prikazan na 70. kanskom filmskom festivalu. da bi mogao da radiš to što on radi moraš da imaš  ogromnu naklonost za ljude.  ovo što on radi je mnogo više od angažovane umetnosti. on je toliko šarmantan i iskren u svemu što rade, pa nije čudo što mu ljudi, od poznatih do anonimnih uzvraćaju tu naklonost. meni je toliko dirljiv način na koji se agnes varda odnosi prema njemu i sa koliko je entuzijazma ušla u projekte sa njime. i sa koliko respekta se on odnosi prema njoj. u svetu u kome se skoro ništa više ne repsektuje to greje dušu… i vodi u nemoguće.

„nedavno sam započeo projekat javne umetnosti gde više ne koristim svoj rad. koristim man raya, helen levitt, giacomettija, radove drugih. danas nije bitno da li je fotka vaša ili ne. važno je ono što radite sa tim slikama poruka koju ostavljate kad lepite. na primer, zalepio sam fotku minareta u švajcarskoj, nekoliko nedelja pošto je izglasana zabrana minareta u zemlji.(…) na neke načine, umetnost može da promeni svet. ona ne treba da ga menja, da menja praktične stvari, nego da menja percepciju. umetnost može da promeni način na koji vidimo svet. može da stvori analogiju. zapravo, činjenica da ne može da promeni stvari čini je neutralnim mestom za razmene i diskusije i onda vam daje mogućnost da promenite svet.“

Резултат слика за jr artist agnes varda visages

agnes varda & jr artist

4 коментара

Објављено под Art, food, photography

cruel summer, but keep happy

keep happy

hot summer streets
and the pavements are burning
i sit around

trying to smile
but the air is so heavy and dry

bananarama devojke su (mislim) 1983. pevale o okrutnom, prevrućem letu. neko je ovih dana negde napisao da na ovim temperaturama postajemo agresivni trutovi. trut sigurno postajem, pogledaj samo kako retko ovde pišem. ali, agresivnost nije na spisku mojih veština. i baš volim što je tako…

eto, mozak mi ne radi. noge ne žele da se kreću… ništa moje me ne sluša.

a nešto mora da se radi. u nešto hedonističko und spoznajno se misli moraju uvaljati. da im bude ugodnije. prirodnije. makar misli…

well… prvo knjige. ovih dana čitam. i preporučujem:

  • izabrani čovek“ (knjiga radovana popovića o rastku petroviću. greh je zaboraviti rastka i ostaviti ga na marginama našeg kolektivnog sećanja. zanimljiv, neobičan čovek, veliki putnik i umetnik, brat nadežde petrović…
  • kuhinja“ roman koji je napisala japanka banana yoshimoto. ja volim istok. japan. njihov način prihvatanja života i posmatranja sveta unutar sebe i izvan sebe. detinji ugao. mističnost i bistrinu. operdeljenost za lepotu nesavršenosti…
  • ovaj svet može da bude bolji yanisa varoufakisa. ovaj čovek ne samo što je levičar i znalac ekonomskih tema, nego je i human čovek pun razumevanja za svet oko sebe. meni dovoljno da se zainteresujem i za ono što piše. a pratim i njegov blog.
  • islam, ateizam i modernostslavoja žižeka. eksentrični filozof koji ne okleva i zna šta je prava strana, koji ne čeka istorijsku distancu, nego cilja pravo u metu.  jer ili odmah ili je prekasno. svet kao da ide do đavola. jedino me teši, što su tako mislile i generacije pre nas, pa je nekako opet osvanuo novi dan…

u međuvremenu, čekam da se pojavi najnoviji roman one koja je tako znala da živi život, da povuče na krilima svog entuzijazma i zarazne energije i nas ostale, nakon „straha od letenja“, „straha od pedesete“, sada se pojavljuje sa naslovom: „strah od umiranja“… erica jong. nadam se da kao što je znala da se obračuna sa ostalim strahovima, tako će i sa ovim!

 

muzika, moja muzička preporuka uz podsećanje na bananarame i osamdesete:

fka twigs koju opisujem i ja kao novu kate bush, ali i da nije tog poređenja sa jednom od meni najomiljenijih pevačica nikako ne bih mogla da previdim njenu zanimljivu i svestranu pojavu u ovom moru jednoobraznih, nalik kao jaje jajetu tolikih drugih pevačica… to nije pošlo za rukom ni robertu pattinsonu.a kad pomenuh njega, pade mi na pamet da bih mogla ponovo da pogledam film „cosmopolis“ u kojem igra glavnu ulogu. što i tebi preporučujem.

fka twigs

išla sam ovih dana u beč. prvi put. i setila se štulića i yamamota…

beč na plus 37 c… mislim da bi sličan utisak na mene ostavio i na nekoj prijatnijoj temperaturi. sve savršeno, grandiozno, skockano, čisto… a ja gotovo ravnodušna. zato sam i pomenula mog omiljenog dizajnera yohji yamamota. kao mladić je prvi put proputovao evropske gradove i njihova simetrija ga je odbila.  a 1982. johnny štulić je u „hladan kao led“ pevao o prvom pohodu na grad koji se zove vienna i rekao:  spasi bože osterreich…

ok, bilo je i lepih momenata. konačno sam videla uživo fotografije lee miller i rudolfa koppitza. videla sam i nekoliko baš predobrih izložbi i za to hvala beču i austriji. videla i hundertwasserhaus . ali, to je sve.

lee miller kako ju je video man ray

rudolf koppitz

a moj najveći junak ovog leta je slavna rediteljka agnes varda, ta ikona francuskog novog talasa.  ima 86 godina i energiju i radoznalost dvadesetogodišnjakinje. smuca se po svetu i radi na novom projektu sa mlađanim  (u odnosu na nju) francuskim umetnikom koji se predstavlja samo kao jra nije loše ovog leta (sve do polovine septembra) biti u njenom letnjikovcu, u la maison de l’aiguebrune, u provansi. u toj prešarmantnoj kući ovog leta kulturni program i mnogo više od toga osmislio je lynchov klub silencio. o kući i programu više ovde: www.maisondelaiguebrun.com .

agnes varda & jr artist

mos def i agnes varda

la maison de l’aiguebrun, agnes varda i njena kći rosalie varda-demy koja sada vodi kuću. 

Оставите коментар

Објављено под Art, movie, music, photography, travel

sve njene plaže

u nekom smislu agnes varda  (rođena 30. 05.1928.) je za nouvelle vague (mada za rive gauche grupu još više) ono što je gertrude stein bila za izgubljenu generaciju. podseća me po mnogo čemu na nju…

agnes nije bila lepotica dana. muškarci reditelji ne moraju da budu frajeri i po da bi se pričalo o njima. potrebno je „samo“ da budu dobri reditelji. za žene u ovom biznisu treba još ohohoho da bi bila cenjena. kao i pogledu godina… za agnes kažu da je baka novog talasa. za godarda koji je samo dve godine mlađi ne bi to rekli, taman da agnes  ne popostoji. nepravedno, ali to je svet u kojem živimo. agnes se ne miri sa zacrtanim stvarima. zacrtane stvari treba obrisati i crtati preko njih.

kraljica kolaža. montaže. bunta. potlačenih. skrajnutih, levih plaža!

feministkinja. borac za pravdu. rušitelj socijalnih tabua.

studirala istoriju umetnosti na sorboni i za kustosa na ecole de louvre.

režiser, scenarista, fotograf, vizuelna umetnica…

grčko-francuskog porekla. rođena u belgiji. živi u francuskoj. rođena kao arlette. u 18 odabrala sama sebi ime agnes. od 19. nosi istu frizuru! žena koja je donosila promene nije menjala svoju frizuru…

(THE BELIEVER: It’s so nice to see that you have had the same haircut always, because I’ve had the same haircut all my life, and I always try to change it but it’ll never change.

AV: I remember when I tried it. I was nineteen and I put a bowl on and I said, Cut around! Because it was not the fashion at the time when I did that hairdo—and I kept it all my life! At the time of Cléo I grew it a little more, and when Jacques died I grew a bit here. [She pulls out a strand.] I made a braid because Chinese old people, they say that the God will take you by the hair to join you with—but God didn’t take me, so I cut the braid. Now it’s the same hairdo but it has two colors—come on! It’s different! It’s like an ice cream of chocolate and vanilla! I tried a wig. I hated myself totally white. So now I cheat. It’s my white hair, and I put color there. My grandson says I’m punk. I tell you—better they laugh about their grandmother than think she’s a bore. Some grandmothers are really boring! They ask, Ah ha ha—did you do this?—be careful—put your sweater on! C’est ça. So, in a way, we try to please them somehow.)

bila je među onih petoro ljudi koji su ispratili jima morrisona.

pisala dijaloge za „poslednji tango u parizu“. završne scene morrisonom inspirisane…

jim morrison & agnes varda na setu filma peau d’ane, 1970. francuski mjuzikl jacques demyja.

agnès varda self-portrait

Agnès Varda and Jean-Luc Godard on the set of Cléo from 5 to 7 (1961)

agnes o očima jlg. u njenom filmu je skinuo za kratko naočare za sunce…

venčanje godarda i anne karine 1961. devojčica je kćerka agnes varde, rosalie varda.

https://i2.wp.com/cdn-parismatch.ladmedia.fr/var/news/storage/images/paris-match/culture/cinema/agnes-varda-la-grand-mere-indigne-du-7e-art-134452/1160523-1-fre-FR/Agnes-Varda-la-grand-mere-indigne-du-7e-art.jpg

agnes sa porodicom. plavuša levo je ona devojčica od gore, kostimograf rossalie varda demy… pored nje je njen brat, glumac i režiser mathieu demy.

jean-luc godard and agnès varda na skupu protiv rata u vijetnamu, 1967.

photo by marion kalter

https://i0.wp.com/static1.purepeople.com/articles/3/19/39/3/@/140076-catherine-deneuve-avec-jacques-demy-et-637x0-1.jpg

https://i0.wp.com/data17.gallery.ru/albums/gallery/74091-21c23-61789048--u99b55.jpg

ona i jacques sa zvezdom njegovih filmova catherine deneuve

agnes i jacques demy

tokom godina provedenih u americi napravila je 2 filma: lions love (inspirisan hipi pokretom) i black panthers  o kontroverznoj istoimenoj organizaciji za građanska prava crnaca i socijalnu pravdu (1968.) .

https://i1.wp.com/img.rp.vhd.me/4566478_l5.jpg

agnes i jane birkin

https://i1.wp.com/25.media.tumblr.com/tumblr_l3208h3PMG1qz4sovo1_500.jpg

jane b.(1988)

https://i0.wp.com/mmimageslarge.moviemail-online.co.uk/the-beaches-of-agnes-27846_10.jpg

https://i0.wp.com/cache.20minutes.fr/img/photos/20mn_mvs/2009-12/2009-12-02/article_0212-CIN-DVDPLAGES.jpg

https://i2.wp.com/www.mutanteggplant.com/vitro-nasu/wp-content/uploads/2009/07/varda.jpg

https://i0.wp.com/www.epipoca.com.br/images/galeria/22662_4.jpg

https://i2.wp.com/medias.unifrance.org/medias/147/141/36243/format_page/the-beaches-of-agnes.jpg

https://i2.wp.com/b.vimeocdn.com/ts/158/639/158639375_640.jpg

https://i1.wp.com/medias.unifrance.org/medias/95/157/40287/format_page/les-plages-d-agnes.jpg

https://i0.wp.com/medias.unifrance.org/medias/94/157/40286/format_page/les-plages-d-agnes.jpg

https://i2.wp.com/www.mun.ca/film/image/2009f/the-beaches-of-agnes.jpg

the beaches of agnès je filmski autoportret njene mediteranske duše… sada živi u normandiji, zemlji svog pokojnog supruga jacques demyja, režisera i glumca… posvetila mu je tri filma. jedan igrani (jacques de nantes) i dva dokumentarna.

putovala je u usa, kinu, rusiju, iran, na kubu… pravila filmske i fotografske zabeleške o onome kako je videla te sredine. u americi je pratila hipi pokret, jima morrisona, black pantherse…

1957. na poziv kineske vlade provela je 2 meseca po nr kini. sa tog puta po tada za strance prilično zatvorenu kinu i nepriznatu od strane un, nastale su njene veoma zanimljive fotografije. poput ove dole.

2012. u pekingu su te njene fotografije iz 1957. prikazane na velikoj izložbi „the beaches of agnès varda in china“.

Варда-1.јпг

četiri godine nakon dolaska kastra na vlast posetila je kubu odakle je donela 1800 fotografija i dokumnetarni film „salut les cubains“.

a iz irana ovaj:

„memory is like sand in my hand, i keep some and some is going. the beaches are the thread, and it’s true that I’ve been on beaches all my life. I know that if i need the ideal place, it’s the perfect one for me. this has nothing to do with swimming or surfing or sailing. it’s the pleasure of watching the beach, which means watching the sky and the sea, and if you go at a different time, it can be different light and weather, it can be white or it can be flat. i love it when it’s almost flat. it’s so pure that it’s like the beginning of the world. and it allows me, as a metaphor, to believe that i was always on the beach in my mind. and the other metaphor is that there is a poem of jacques prévert, you know – ‘et la mer efface sur le sable / les pas des amants désunis‘ – and the sea erases from the sand/ the steps of the parted lovers. i always thought of that.“ agnes varda

„if we opened people up, we’d find landscapes, if we opened me up, we’d find beaches.“

Agnes Varda

Оставите коментар

Објављено под Art, Uncategorized