Архиве ознака: banksy

the sun always shines on tv

pišem kada sam inspirisana. a nekada sam toliko inspirisana da sam gora od buridanovog magarca. ne da se dvoumim između dva plasta sena, nego je to more plastova, svuda oko mene. i dobro što je tako. to znači da za ovaj svet ima nade. u mnoštvu gluposti i beščašća i dalje ima lepote i pameti… a ne mislim da su mi kriterijumi niski i da me je baš lako oduševiti…

morten traavik & laibach, photo: daniel miller

o ovom čoveku koji je drugi morten na celom svetu za koga znam (prvi je morten harket)  već duže vreme nameravam da pišem, ali stalno imam osećaj da ću nešto važno da izostavim.

kako je dobro što ljudi kao što je on postoje. neukalupljeni, van krda, lučonoše slobode i smelosti, autentični.

morten traavik (1971.) je reditelj i konceptualni umetnik iz norveške. kao i laibach istražuje totalitarnu estetiku i simbole. i nalazi ih na raznim mestima. od severne koreje do svoje zemlje, rock koncerata, fudbalskih stadiona…

prvi put sam čula za njega kada je režirao spot za the whistleblowers“ grupe laibach. on je čovek koji je laibach odveo u severnu koreju i o toj poseti snimio film liberation day (koautor je ugis olte iz latvije).

slavoj žižek je ovom filmu je rekao:

„laibach u severnoj koreji je, rekao bih, najfascinantniji kulturni, ideološki i politički događaj 21. stoleća.“

laibach je svakako jedna od najzanimljivijih i najintrigantnijih pojava u savremenom svetu, pa je logično da me je zainteresovao i traavikov rad. što sam starija interesuju me intriginatne stvari koje izazivaju tektonske poremećaje ili čisti zen. za ostalo nemam ni volje, ni snage. nemam više vremena, što bi rekla desanka. 🙂  i nije to loše. lišavaš sebe bespotrebnosti.

„jednog dana analiziraću ovo, jednog dana bolje ću ispitati, osmotriti elemente sopstvene prirode, jer moja znatiželja u vezi sa svim stvarima, povezana s mojom znatiželjom u vezi sa mnom i sopstvenom prirodom, dovešće do pokušaja da razumem svoju ličnost – na osnovu ovih osobina uspeo sam da, opisujući sebe. u „zimskom danu“ pišem o nekom poput rusoa… mizantropskom zaljubljeniku u ljudski rod…“ (pessoa, heteronimi)

njegov umetnički rad i aktivizam je i glavna (možda i jedina) spona između zapadnog sveta i severne koreje danas. a njegovo viđenje nije sterilno, predvidivo, crno-belo. sam kaže da prikazuje severnu koreju nijansiranije nego zapadni mediji. o ljudima u ovoj zemlji piše da su otvoreni, topli, nalik drugim ljudima na ovom svetu više nego što smo skloni da pomislimo,  a da svoju zemlju poznaju jednako malo koliko i ostatak sveta. ima već nekoliko zanimljivih projekata iz te zemlje. nekada mu ide lakše, nekada teže.  u severnu koreju je prvi put otišao sa disco kuglom, a evo sada ima i taj film „liberation day“ koji je počeo da živi svoj život po festivalima. jedan od projekata je i onaj u kojem mladi muzičari iz severne koreje sviraju na harmonikama stvari mortenovih zemljaka, grupe onog prvog mortena,  iz „a-ha“.

pozorišnu režiju je studirao u rusiji i švedskoj. već godinama organizuje takmičenja u izboru miss mina, lepotica amputiranih udova, nastradalih od nagaznih mina u angoli i kambodži. takmičenje koje je, predvidivo, naišlo na nerazumevanje. između ostalog, zameraju mu seksizam, ismevanje žrtava… tako to uglavnom vide. nažalost, broj nastradalih na ovaj način u ove dve zemlje isuviše je velik i različiti načini (a morten ne odlazi tamo kao bezosećajni, superiorni čovek iz privilegovane zemlje sa severa evrope ) skretanja pažnje na ovaj problem i prikupljanja pomoći za žrtve (novčane ili u vidu pomagala, a ovi izbori podrazumevaju nabavku pomagala i 1000 američkih dolara) su dobrodošli. a što se tiče seksizma, kritičari neka obrate pažnju na one mainstream izbore lepote…

(ovo je adresa njegovog sajta za one koji žele još više da saznaju o traaviku:

http://www.traavik.info/ )

kada je ugovarao prvu posetu nekog rock banda u severnu koreju pitali su ga zašto baš laibach, evo šta im je rekao (mada, zaista, ko drugi bi bio bolji izbor?) :

„oni su vrlo sumnjičavi i vrlo dobro im je poznata kontroverzna pozadina laibacha. kada su mi izneli svoje opaske na činjenicu da laibach nastupa u uniformama i da ih se optužuje da veličaju fašizam, ja sam im rekao: „da, to je istina. no i vas na zapadu upoređuju s fašizmom i u tome su u krivu, zar ne? (…) „sjeverna koreja je tako strano i čudno mjesto ali istovremeno i vrlo spektakularno mjesto kuda netko sa zapada može otići. zato su i zbog samog avanturističkog momenta laibach bili vrlo sretni kad su čuli za nastup u pjongjangu. naravno je tu i ta etička dilema oko toga treba li uopće ići u jednu takvu zemlju kao što je sjeverna koreja. ali to svatko mora odlučiti sam za sebe. laibach je zapravo jedna umjetnička forma koja sadrži mnoge poruke istodobno. stoga mislim da je i ova, na prvi pogled kontradiktorna i apsurdna ideja s laibachom u sjevernoj koreji, zapravo dobrim dijelom upravo ono što laibach zapravo i jest. i upravo je stoga sam odlazak u sjevernu koreju vrlo „laibachovska“ stvar.“

na pitanje deutsche welle koliko su severna koreja i norveška slične kaže:

„i mi norvežani smo pomalo kao sjevernokorejci. mala smo zemlja. izolirani smo, ne želimo biti dio nekih zajednica poput eu. naravno da je naše društvo otvorenije, ali postoje sličnosti. i da se razumijemo: ja ne vjerujem u norvešku.“

 

///

a počelo je proleće. i raste želja za drumovima. i oblacima. jače se sanja. (samo jako!) patti smith je kupila kuću svog omiljenog pesnika – remboa. ne bih imala ništa protiv da kupim (i brinem o njemu najbolje što mogu) dom nekog od svojih omiljenih pesnika. pessoe ili majakovskog, na primer. mislim, ako je o kupovini reč. i tu postoji bezbroj razlog za i protiv…

„oh arthur arthur. we are in abyssinia aden. making love smoking cigarettes. we kiss. but it’s much more. azure. blue pool. oil slick lake. sensations telescope, animate. crystalline gulf. balls of colored glass exploding. seam of berber tent splitting. openings, open as a cave, open wider, total surrender.“

patti smith, from „dream of rimbaud“

patti_smith_6042-tt-width-604-height-405-attachment_id-6620

a kuda bih da putujem?

rekoh već: ili zen ili tektonski poremećaji.

dakle, ovde:

ili ovde:

Advertisements

13 коментара

Објављено под Art, movie, music, politics, travel

one breath is an ocean for a…

paul phung

čoveku  stvari sve više izmiču iz ruku. u stvari,  ljudskost počinje da nam izmiče iz ruku. čovek se sve više priklanja pozivima svog jadnog ega, zadovoljstvima radi zadovoljstava… a šta se desilo sa poštovanjem postojanja, saosećanjem za drugog?  u sjajnoj emisiji  sjajne vlatke kolarović „drugi format“ na hrt1 ove nedelje gost je bio holandski filozof rob riemen koji je  govorio o neophodnosti negovanja duhovnih vrednosti poput do kojih su držali sokrat, spinoza… i o tome šta nam se dešava jer smo zaboravili na njih. i šta će nam se kao vrsti desiti ako se ne vratimo sebi, prirodi, ako gledanje oči u oči zamenimo za gledanje u ekran… u jednom drugom  intervjuu rekao je: „podsjetit ću na glasovit motiv iz mozartove opere »čarobna frula« kad u jednom trenutku kažu »gledajte princa«, a odgovara im se »on je mnogo više od princa, on je čovjek«. ovo me podseća na ono kada je u „duša čovekova u socijalizmu“ oscar wilde rekao: „despotizam je nepravedan prema svima, uključujući i despota, verovatno stvorenog za nešto bolje.“ 

a zapravo život sam po sebi, postojanje samo,  nisu komplikovani. očistiti suvišno, gledati stvari pod prirodnim svetlom… kao da smo sebe ubedili da je komplikovanost lakša od jednostavnosti…

ono što je uradio 13. oktobra banksy u new yorku je i o tome… vidimo onako kako nam se servira da treba da vidimo. ne gledamo svojim očima. srcem ni toliko. kao uspavana lepotica smo. ili je došla policija, pa smo se sakrili tako dobro, čak i od sebe.

gorepomenuta  emisija na hrt1 koliko me je obradovala toliko me je i rastužila. na našem javnom servisu takvih emisija, na žalost, nema. nedavno su objavljeni rezultati istraživanja za prvih 9 meseci ove godine koji pokazuju da je rts1 za devet meseci imao tek 9 sati programa iz kulture, a od tih bednih 9 sati polovina otpada na prenos dodele oskara, što je ionako više program iz domena zabave, a ne kulture. ne znam šta to uopšte kvalifikuje aleksandra tijanića za mesto direktora rts-a… i zašto mi plaćamo rts? za one silne reklame od kojih rts,a ne mi, zarađuje, reprizine reprize reprize tzv. serija…?

paul phung

3. oktobra umrla je lisa bufano. multimedijalna umetnica koja je plesala, izvodila performense, bez obe podkolenice i bez prstiju na rugama (amputirani  su joj zbog posledica bakterijske infekcije kada je imala 21 godinu).  govorila je, kroz šalu,  da je rak u iraku imao po nju pozitivne posledice jer su se usavršila protetička pomagala. samo nedelju dana pred svoju smrt na fb profilu postavila je fotografiju fride kahlo i napisala da će se maskirati u nju za ovogodišnji halloween. nije stigla.

o, bella ciao…

„one breath is an ocean for a wooden heart“ poetičan je naslov performansa koji je izvodila sa umetnicom koja nije invalid, ali vešto se koristi drvenim štulama. o performansu je lisa rekla da dok su ga sonsheree giles i ona spremale  same sebi su ličila na mitološka bića  koja su veza između imaginarnog i realnog sveta, baš kao što je plaža (na koju su odlazile često dok su se spremale za ovaj performens) veza između zemlje i vode.

rob riemen, ti si u pravu, život je mnogo više od ekonomskog pitanja.

paul phung

ana p.  je preporučila japansko-brazilsku kraljicu bossa nove, jednu drugu lisu, lisu ono. i ona zvuči magično. kao iz nekog lepšeg sveta.

hvala ani!

i poslednji pozdrav njoj i jednom vremenu, meni lepšem.

o, bella ciao!

paul phung fstoppers interview 21 Fstoppers Interviews Fashion Photographer Paul Phung

paul phung

preporuke za čitanje:

1. Zatečeni divljinom – uredio David  Suzuki

2. T – Viktor Peljevin

3. Sva imena – Saramago

4. Federiko Felini, život i film -Tullio Kezich

5. Turisti i teroristi – Hakim Bey

6. Globalizacija nepristajanja  – Andrej Grubačić

paul phung fstoppers interview 3 710x470 Fstoppers Interviews Fashion Photographer Paul Phung

paul phung

2 коментара

Објављено под Uncategorized