Архиве ознака: naomi klein

mi smo sav njen bol

o bože, kakvo leto… kako je priroda ljuta. (ovo zvuči šizofreno, kao kreacionizam u školskoj klupi i đačkoj glavi pored darvinizam. ove dve moje rečenice jedna pored druge…) požari po jadranu, poplave i niske temperature, pa čak i sneg usred jula u grčkoj, zemljotresi u egejskom moru, cunamiji i uragani tamo gde ih ranije nije bilo… u pogledu budućnosti inače nisam pesimista. sklona sam čak detinje da mislim da će se budućnost već pobrinuti za sebe i da će na kraju filma stajati happy end. i to be continued. ali, ovo leto me plaši. i pada mi na pamet film „melanholija„. ali, ne sa poentom da je priroda čovekov neprijatelj nego da je boli sav naš bol. da je gotovo presvisnula. baš onako kako je saramago u „godini smrti rikarda reiša“ opisao:

„ko kaže da je priroda ravnodušna prema ljudskim patnjama i brigama, taj ne zna ništa ni o ljudima ni o prirodi. neka neprijatnost, ma koliko prolazna bila, neka glavobolja, čak i podnošljiva, namah poremete putanju zvezda, naruše pravilnost smenjivanja plime i oseke, odgode izlazak meseca, i pre svega, ispreturaju vazdušne struje, oblake. dovoljno je da nedostaje jedan jedini groš i hrpa para sakupljenih za isplatu menice poslednjeg dana i odmah se podignu vetrovi, nebo se provali, cela priroda saoseća sa zlosrećnikom dužnikom. reći će skeptici, oni čije je zanimanje da sumnjaju u sve, čak i bez ikakvih dokaza za i protiv, da je ova tvrdnja nedokaziva, jer jedna lasta, koja slučajno zaluta, ne čini proleće, promašila je godišnje doba, a isti ti skeptici ne primećuju da se drugačije ne bi moglo objasniti ovo neprestano loše vreme koje traje već mesecima…! „

mi smo sav njen bol.

saramago na lanzerotu

naomi klein ima treći pogled na stvari. da priroda stenje pod našom bahatošću, nemarom i surovošću. ona kaže:

svi mi znamo, ili bar osećamo, da je svet okrenut naglavačke: ponašamo se kao da je neiscrpno ono što je zapravo ograničeno – fosilna goriva i atmosferski prostor koji može da apsorbuje njihovo sagorevanje. ponašamo se kao da postoje stroge i nepomične granice onoga čega zapravo ima u izobilju – finansijskih sredstava za stvaranje društva kakvo nam je potrebno. zadatak našeg vremena jeste da se to preokrene: da se ospori ta lažna oskudica. da ne odstupamo od toga da možemo priuštiti izgradnju pristojnog, inkluzivnog društva – a da u isto vreme poštujemo stvarne granice onoga što zemlja može da podnese. klimatske promene nam govore da to moramo da uradimo pre nego što bude kasno.

Naomi Klein, the author is No Logo.

naomi klein, photo: tim bauer

p.s. a može i ovako. u skladu:

ili ovako:

Оставите коментар

Објављено под Art, books, movie, politics

svet ovih dana

svet ni ovih dana nije najsrećnije mesto. zato stvaramo svoje svetove. i žudimo bolje dane. ali, žudnja nije dovoljna. kao što ni sami sebi nismo dovoljni. trebaju nam drugi. i drveće, reke, trave, krave, pčele, ptice, kiseonik… treba i delati. menjati. ali, na bolje.

1. počeo 71. venecijanski filmski festival. prošle godine je prvi put zlatni lav dodeljen jednom dokumentarnom filmu, a ovde godine prvi put žirijem predsedava kompozitor – alexandre desplat. kako stvari u najavi stoje, političke, ratne, teme dominiraju, pa se ja najviše radujem filmu o pazoliniju. mada je i to i politička priča. film je snimio abel ferrara. pazolinija igra willem dafoe.

evo šta je u maju na kanskom festivalu dafoe rekao o ovom filmu:

what side of willem dafoe do we see in pasolini by abel ferrara?

the film is about the last days of the life of pier paolo pasolini. i adore him as a figure, i adore what he did. he was very prescient of what was happening, about globalization, economically, culturally, socially about what was happening in europe before it happened. it is not a biopic, it is a portrait and we used that form to try to give a sense to the things that were on his mind.

how did you prepare for the role?

there is so much material and he created so much work, he was really prolific. there is much to read, critical stuffs, poetry, films, marvels… do i know him? i tried to just know his material as best as i could and habit this character.

 

2. pre dva dana u madridu je yohji yamamoto predstavio kako je redazajnirao izgled realovih fudbalera koji je kao izgled tolikih drugih fudbalera na ovom svetu. dakle poprilično jednoličan. više ne! omg!!! yamamota obožavam, a navijam za real madrid!!  sada madriđani imaju moć zmajeva na dresevima i na kopačkama. i izgledaju drugačije od svih! ko će ih zaustaviti? a uprava kraljevskog kluba ima petlje!

3. od 3. do 6. septembra u šibeniku počinje 2. festival alternative i ljevice (FALIŠ). među posebno iščekivanim gostima je časna sestra, levičarka teresa forcades (govoriće 6. septembra u 21:30). bože dragi, tvoji „oficejelni službenici“ na zemlji trebalo bi da budu na strani potlačenih, a ne da to bude senzacija i izuzetak, ali tako je… sve je postalo stvar vražjeg biznisa.pa, i crkva.

teresa forcades

časna sestra teresa rođena je u barceloni 1966., lekarka, posvećena hrišćanskom socijalizmu, pravednostima, potlačenima, teologiji oslobađanja, doktorirala, pre toga magistrirala na harvardu, uzor su joj gandhi i pokojni chavez… za revoluciju je i to drastičnu, za pravednu promenu društva. njen program za pravedniji svet ima 10 tačaka:

1. da država preuzme banke i pokuša obuzdati financijske špekulacije
2. da se poveća zaposlenost, osiguraju korektne plate i penzije, skrati radno vreme i osigura dohodak za roditelje koji ostaju kod kuće  da čuvaju decu
3. da se osigura prava participativna demokratija i redukuje politička korupcija
4. da se svima osigura pristojan smeštaj i da se ukinu hipoteke na stambene objekte
5. da se poveća javna potrošnja i (do)nacionalizuju sve javne usluge
6. da se poštuje čovekovo pravo da sa svojim telom radi što hoće, pa i ženino pravo na abortus
7. da se uvede što “zelenija” ekonomska politika i nacionalizuju energetske kompanije
8. da se iskoreni ksenofobija i ukinu zakoni o imigraciji
9. da se mediji i internet nađu pod kontrolom građana
10. da se podstiče međunarodna solidarnost, katalonija napusti nato i u budućoj slobodnoj kataloniji ukinu oružane snage.

o abortusu: – o pobačaju su mi pisali mnogi muškarci koji tvrde da bi, da mogu svojim telom spasiti nevini život, to učinili bez oklevanja. e pa ja ih pozivam da to odmah učine. samo u usa između tri i četiri miliona ljudi svake godine umire zbog toga što ne mogu dobiti bubreg koji im treba. mislim da niko ne bi smeo da učestvuje u demonstracijama na kojima se žene koje su pobacile nazivaju ubicama, osim ako mogu pokazati potvrdu da su dali svoj bubreg kako bi spasili nevini život .

la grande bellezza film koji bih mogla da gledam iznova, iznova, iznova…

4. preporuke za čitanje:

1. noam chomsky, snovi i nadanja, za srpsko izdanje zaslužno vulkan izdavaštvo

2. julian assange, sajferpanks (albionbooks) (dok čekamo šta će biti sa njime kada izađe iz ekvadorske ambasade u londonu)

u očekivanju najnovije knjige naomi klein o klimatskim promenama i kako ih je kapitalizam proizveo: „ovo menja sve“(pojaviće se 16. septembra širom sveta i weba) čitam sve šta mi dođe pod ruku (u vidokrug) on-line. evo šta kaže u magazinu vogue (septembarski broj američkog izdanja):

Naomi Klein

a ovako izgleda njena lista za čitanje koju je dala u istom magazinu:

1) Silent Spring by Rachel Carson

2) Living Downstream: An Ecologist’s Personal Investigation of Cancer and the Environment by Sandra Steingraber

3) Soil Not Oil: Environmental Justice in an Age of Climate Crisis by Vandana Shiva

4) The Year of the Flood by Margaret Atwood

5) Prodigal Summer by Barbara Kingsolver

6) Walking with the Comrades by Arundhati Roy

7) All Our Relations: Native Struggles for Land and Life by Winona LaDuke

8) Field Notes from a Catastrophe: Man, Nature, and Climate Change by Elizabeth Kolbert

9) The Death of Nature: Women, Ecology and the Scientific Revolution by Carolyn Merchant

10) Replenishing the Earth: Spiritual Values for Healing Ourselves and the Worldby Wangari Maathai

Оставите коментар

Објављено под Art, movie, revolution