photo by tokyo art beat kažu da je posle bombardovanja hirošime i nagasakija, trešnja bila prva biljka koja je tamo procvetala. sakura. vrsta trešnji koja ne daje jestive plodove, ali njena lepota… sakura cveta tek desetak dana, od januara do maja, u zavisnosti od dela japana… kada je zemljotres pogodio japan 2011. bio je mart……
donesi mi lampu i prozor
ovih dana mi je došla pod ruku zbirka pesama „savremene iranske pesnikinje“ koju je za banjalučki „imprimatur“ prevela i priredila jelena mandić. na ovakve knjige se ovde ne nailazi baš često. dosta je tu razloga – jezičke barijere, naša evropocentričnost, kulturološki, geografski and ini razlozi. volim iransku kinematografija, ali kada bolje razmislim moje znanje o…
2023
dočekala sam je sa pogledom na olimp i egejsko more. ne bez strepnje. i ne bez nade. pomislih u ponoć – još 23 godine 2046. će biti budućnost. mada, možda se kao u filmu „2046“ (wong kar-wai, 2004) ispostavi da to što zamišljamo da je budućnost je, u stvari, prošlost… kakogod, 2023. je tu i…
jesen, zima, proleće, leto… i tako u krug
“It’s hard to tell that the world we live in is either a reality or a dream. / Kim Ki-Duk umro je kim ki-duk. imao je 6 godina više od mene, rođen u istom horoskopskom znaku (strelac) kao i ja. umro je od korone u jednoj bolnici u rigi. kažu da je taman kupio kuću…
Godina opasnog življenja
svima nam je jasno – život više nije ono što je bio. kao da smo strano telo na planeti i ona nas polako odbacuje. (ili je samo zima postojanja posle koje sledi proleće?) a ponašali smo se kao bahati domaćini, ne videvši da smo tek gosti. nije to ništa manje značajno biti gost, ali i…
razmišljanje posle
sada kada je (skoro) završeno čini mi se da je to bila preko potrebno pauza – za prirodu, za ljude, za izbacivanje iz sebe nagomilanih stresova sakupljenih u danu mrmota, na poslu, u saobraćaju, međuljudskim odnosima… nešto kao pročišćenje. prvih mesec dana izolacije bila sam mali buda, smirena i opuštena, laka kao oblak majakovskog. slušala…
godina koja žuri. na skejtbordu
krajem godine kupila sam nekoliko planera za 2020. godinu. stranica, dve popunjene i adio, zdravo. eno ih zatvoreni, čekaju me, a ja im sporo prilazim, kao da nas dele svetlosne godine. 2020. je usain bolt za mene. brza je i hitra u klizanju niz vremensku putanju kao avganistanske devojčice na skejtbordima, na pistama u hangaru,…
2020, minusi i plusevi…
2020. je tek kročila u naše zemaljske živote, a nastupila je agresivno i arogantno. i pored svih izrečenih dobrih želja u našim novogodišnjim čestitkama ona je tek onakva kakvi smo mi… požari u australiji, proleće na severu evrope, trampov vandaloegzibicionizam na bliskom istoku i mnogobrojna ostala ludila. i ja sam sve starija, a imam mnoge…
moj umbraculum
evo je i nova godina – 2020! radujem se letnjim olimpijskim igrama u tokiju. posebno ceremonijama otvaranja i zatvaranja! za ostale događaje nisam sigurna, nisam u stanju ni da ih naslutim… ono što je manje-više sigurno da će se desiti ponavljanje je već viđenog. stvari kojih se plašim nadam se da će me zaobići. a…
decembar 2019.
ne znam kako vi, ali ja u ovo doba godine imam redovnu i punu pretplatu na haos i koristim je maksimalno, za sve pare (tj. ona mene), a kada se obrnem oko svoje ose vidim, osećam, kako su ljudi nervozni, jako nervozni. možda jer više gledaju u retrovizor nego u šoferšajbnu… što je i razumljivo….
wildsides 